Srpski sion

С ТР . 218.

СРПСКИ СИОН."

Б р . 14.

цезе буду заступљени у епархијским властима; јер ни протопресвитери нијесу чланови духовног суда осим двојице, него тамо сједе некакви замјеници, и то јамачно из најближе околине владичине резиденције. Од бирземана биле су проте чланови консисторије, а сад на једном да им се то право отме! Није ми стало до тога, што сам и сам ирота, него ово напомињем само за то, што мислим, да би корисно било, да у духовном суду гласа имају све проте, јер они морају по знавати све одношаје у својиЈем протопопијама, па би и у сједницама консисторијалним много пута кадри били инФормацијом послужити и разбистрити пррдмет расправе, који можда проистиче из локалних одношења, којих консисторија, ма како мудра и учена била, не може по свнјем крајевима дијецезе познавати. Ту треба за објасњење људи, који живе у разнијем крајевима и који познаду и личности и одношења својијех крајева. Онај опет пропис § 33. уредбе од 1879., по коме би епархијска скупштина имала бирати чланове епархијске управе „колико је могуЛе из мјесша, ђе јој је сједиште," никако се усвојити неби смио, јер каквим разлогом да управљају Карловчани архидијецезом, а Плашчани Крајином? Ова уредба од 1879. очевидно имала је добру вољу, да начини што једноставнију и јеФтинију управу епархијску ојг оне по уређењу од 1871., али јој је то само дјелимично испало за руком, — у толико, што би трошак епарх. управе по тој уредби био можда нешто јеФтинији него онај по уређењу од 1871 г. Али при томе се губи она благодет уређења од 1871. г., што је по овоме сва дијецеза заступљена подједнако, јер допушта да из свијух крајева дејецезе може бити чланова у енарх. властима, дочим по овоме од 1879. нијесу ни проте чланова, премда су већ као ироте одликовани повјерењем и духовних власти, и народа и свештенства дотичне протопопије. Не знам разлога загато је ова новија уредба од 1879 надржала онако многобројну епар хвјску скупштину. Фактично једноставиији је изборни ред за земаљски сабор него за нашу епархијску скупштину. Чему онолики немир, трзавина и трошак народу ? Па чему из сваке протопопије по 14 заступника у скупштини, т. ј. прото а 4 свештеника и 8 свјетовњака и једним учитељем?

Та искуство нас је научило по нашим црквеним општинама, да се боље и паметније даде радити са неколико одабранијех људи, него са масом, у којој богме може бити доста неразборитијех и неискуснијех довољно. Она епархијска управа по уређењу од 1871. коштала би на годину 7236 ®ор., а ова по уредби од 1879. коштала би 5.662 ®ор., чему би требало епархијског Фонда 113.240 Фор. и у толико би <»ва боља била од оне, колико би можда мање коштала; а иначе већој користи моралној од ове него од оне не надајмо се. У ову циФру не рачунам још онога троструксг чиновншптва, т. ј. плаће извјестиоца консисторијалног и канцеларијског особља (§. 46.); па извјестиоца и другијех чиновника адм. одбора (§. 54.); па извјестиоца и другијех чиновника школског одбора (§. 59.), — а и те би плаће захтјевале фонд далеко већи од 113.240 ®ор. Епархијској управи одузета је Рескриптом од 10. авг. 1868. најглавнија тачка њезиног досадањег дјелокруга, а то је именовање и намјештање сталнијех пароха и протопресвитера. Од 1868. г. прегаао је тај важни посао у руке црквених опгатина, а консисторија мора избор ошптински потврдити, ако је само законито обављен. Посље таког ограничења ДЈелокруга епархијске управе, могла се .је она до душе реорганисати у духу напреднијем и народном, али никако није било нужде стварати онако огроман неспретан апарат управни, као што га је створила уредба од 1871. а мало друкчије и она од 1ч79. Послове данашње епархијске управе много бп боље и уредније обављао једноставнији, спретнији и јеФтинији апарат него што је основат и обрачунат овзј данашњи или онај по уредби од 1879.; само чланове, од којијех се захтијева да раде, треба и платити, јеруданашњем материјалистичком вијеку не смије се рачунати готово ништа на пожртвовност појединаца за цјелину. Тре5ало би дакле понајприје постарати се да се установи епархијски фонд, из кога би се епархпјски органи издржавати могли. Али фонд онолики, како смо га горе обрачунали за данашњу епарх. управу са 144.240 Фор., ми нијесмо кадри створити ни за неколико деценија, па макар га данас ночели стварати; а док га гођ неби створили до задње крајцаре, морао би владати данашњи велики неред, како смо га горе описали. По нашем мњењу довољно би било репре-