Srpski sion

Б Р. 14.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 213.

измирио са црквом, те како је царица Теодора заједно еа патријархом Методијем год. 842. коиачно успоставила поштовање икона. У спомен тога свршава се у неким црквама (у српској нема тог „обичаја") обред православија После службе архпјереј и свештенослужитељи, узашавши на амвон, пред којим се поставе иконе Снаса и Божије Матере, моле Господа, да утиша раздор и свађу међу црквама. да обрати к православљу све одступнике, и верну децу да утврди у истини. После апостола, јеванђеља, сугубе јектеније и молитве, протођакон, ступивши на катедру три пут узглашава: Кто Богх велт гаки> Бог% илш% ? ТкЈ 6СН Бог%, ТВОрА# мвдссл бдимх По том, прочитавши символ вере, завршује: сја Н-ћрД ЛпОСТОЛСКЛА, С1А К^ћрЛ ОтЕЧЕСКДА, С1А К^ћрЛ Прлвосллкнлд, С1А К 'ћрл КСЕЛЕНН ^10 ОутКфДН Даље доказавшп, да је цркви дано право да послушне слави, а непокорне да анатемише, нротођакон ,.возглагаава" анатему на оне, који поричу биће и иромисао Божјп, ваплоћење спна Божијега. приснодјевство Богоматере, тајне, иконе, моћи и Божанско порекло царској власти. На свако „возглашење," трипут се отпоје „анатема " После тога изриче се к-ћчндл пдл\дтк умрлим у вери, особито царевима, кнезовпма (у Русији) и патрпјарсима и л\ногол-ћтЈе цару, властима духовнпм и световним и свим православним хрнгаћанима. На крају моли протођакон Св. Тројицу, да утврдп вернике у нравослављу. а протпвнике да приведе к познању пстппе. После отпуста целују се иконе. (Литург. Петрова.) У другу недељу спомиње се св. Григорије Палама, митрополит солунски (14. века). Овај Григорије изобличио је јеретика Варлаама, који је учио, да је Госиод засјао на Тавору не божанственом, него обнчном светлогаћу п да духовна озареност и просвета светих подвижника долази не од Духа Светога него од природних узрока. (ДеБолкскш књ. II стр. 68 — 70; Пнколкскн1 стр. 570.) ТреЛе недеље (крстопоклоне) на јутрењој молитви износи се крст, којему се клањамо

као и на БоздкнжжЈе. Лепо разјагањава црква обред клањања Крсту у синаксару 3. иедеље вел. поста: „Као што онај, који далеки пут путује па се уморп, једва чека да отпочине мало, те кад је под хладовииом гранатога дрвета одморивши се нову снагу прикупио, па као подмлађен даље свој пут наставља тако су св. оци усред поста и тегакога пута посадили живоносни крст, који нам даје одмора и хлада, те чини да смо одморнп и лаки, да нам је лак остали трудни пут." Чешврше недеље спомиње се св. Јов^н лествичник, игуман синајски (6. века), који је у својој лествицп насликао напредовање човека у паравственом савршенству. У чешврсачк 5. седмпце на југрењој молптви чита се по ново сав канон Апдрије Критскога и Марије Египатске са додатком житија Марпјина (саставио патријарх јерусалпмскп СоФроније) те но том се та служба назива „стоашшж /Идрш," У суботу на јутрењи чнта се Акашисш Богородици , састављен од Георгнја Писидијскога. (Фил. о п-ксн. 171, 172. Акатист чита се у то време сигурно за шо, што спасење Царпграда од непријатеља посредовањем Богоматере, служи као образац нашега спасења од невидљивпх непријатеља тпм истим свемогућим „ходатајством." НиколкскјМ 573.) Пеше недеље и читаве следеће седмице спомињу се догађаји, којп претходе васкрсењу Лазара. Факш васкрсења Лазарева спомиње се у суботу, те како је то чудо било иредуверавањем општега васкрса, тога дана на јутрењп поју се и читају васкрсне песме: ЛггјлскјД соворх о^днвнса и ВоскрЕСНТ Хрнстоко кнд-квшЕ —; на литургијп место : сватмД Боже — поје се: (>днцк1 ко Хрјстд крестистЕСА — јер су се у Лазареву суботу крштавали оглашени. Као што је споменуто горе више, велики иост илп четрдесетница завршује се у очи Лазареве суботе, кад се поје: Д(3Ш{ПОЛ 03 Н !5 к» СОКЕрШИВШЕ ЧЕТНрЕДЕСАТНИиД По руском м. г проФесор.