Srpski sion

СТР. 250.

„СРПСКИ СИОН."

ВР. Јб.

казао, да је иост користан и неопходно нуждан. Сви аиостоли и сви вјерни постили су често, искусивши, да пост умпрује страстп, просвјећује ум, ублажава охолост духа и чпни душу владпчицом тјела. Но и ако је пост, који је нреднанисан уставом црквеним, недоступан нашој слабости н худим иавикама, то ипак ми смо обвезани са свим, по сили нашој чувати носте, и у црквом назначено време не само нејести оно што се у посту забрањује, него шта више, недати ћефу н прохтеву по вољи и у посним раскошним јелима, јер то је лпцемерни Фарисејски преступ. Бреме постова установљено је за то, да би они потсећали хришћане на страдан.а Снаситељева, на исиуњавање вјере, као п на то, да би увек имали у иамети нужду нокајања за спасење. * Дијетољубива Мати наша, св. црква наша српска, никога не прпнуђује на подвиге, који би превазнлазили снагу појединог хришћанпна; она прпма сваку жртву. коју ми проносимо у духу послушности према њој; она прима и смерни уздах наш о томе, што не можемо испунити потнуио њене спасоносне уставе Она одбанује само оне, који се упорно протпве њој и који држе, да је мудрост њена несношљпва за просвећење свијета! Дакле св. црква наша у свима постовима, а па нме у овоме часноме и великоме иосту. ноставила нам је триезу духовним ђаконијама, и нозива и нас Србе на гозбу духовну, позива нас све: велико и мало, мушко и женско, старо и младо, богаго и убого. једном ријечи све што се нравославним Србином назвало. Па за то нека буде светао образ и света душа родитељима, који се са сво.јом дечпцом потруде за гласом Христовпм, који нас позива на овај љубавни објед, да нас почасти не обичним хљебом и вином, пего својијем тјелом и крвљу својом, а на оироштење гријехова нашијех! Ово је вјера наша, која нас ограђује од обичнога свијета, јер ту смо ми свијет самп. који имамо толико нравославља, колпко нашу вјеру извршујемо! За духовно обиљежје наше, преко ко-

га се сваки од нас и сви екупа у мјешавини свијетској јављамо — треба и дјела наша да нам дају оно виђено свједочанство, да смо доиста врсни чланови свете православне српске цркве. а не Фарисеји и Фанатици, који спомињу име Христово, а вријеђају свог ближњега. И тако ово као предговор, а сада ћемо прећи на опис појединих постова. Постови су обдржавани још у старом завјету. Тако н. пр. Јевреји су постили пред оне дане, кад је издат Синајски закон, три дана; а тако исто у оне дане пред прелазом преко Јордана три дана. (Исх. 34. 13). Мо : сије на гори Синајској постио је 40 дана; цар Давид свагда је облачио своју покајпичку хаљину (од сурога су кна) и скромно питао постом душу своју. Претеча Христов Јован такође је постио у пустињи. (Мар 1 6.) У хришћанској цркви постови су почели од времена самога Исуса Христа и Његових Апостола; и првн хрпшћани, да би били способни за подвиг молптве, а особито за подвиге исповједништва и мучеништва, постили су често и много. У првим вјековима сваки хришћанин ностио је шта више, не само у одређене дане, него такође колико је и када је хтео Васеленски Сабори, по прпмјеру светих мужева заповиједали су чувати посте свима хришћанпма, а за ове назначили су нзвјесна времена и даие; и од онога времена у нашој православној црквн чувају се и држе ти од васеленскпх сабора одређени постови, и то: 1.) Први и најглавнијп пост јест света велика четрдесешница , или велики иост пред Пасхом, часни иост. Он се назива великим постом и по његовој важности и ио његовом трајању. Пост овај установљен је у спомен онога поста када је Господ наш Исус Хрнстос у пустињи 40 дана постио, а установљен је и за то, да би у току тога времена, као времена опћенароднога покајања хришћани сви очистили се „у телесима и душама својима" и да би достојно дочекали празник Христова васкрсења. Четрдесетницом назива се пост овај