Srpski sion

С тр . 270.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17

која је у таким приликама гонила не ре ЈЈигнозна убеђења, већ оне метеже и буне, које изазиваху у маси народној иредводнтељи јереси, који се устремише насилно

да наметну друштву своје Јеретичке назоре, а тиме често доводише у опасност државу и народности (Наставиће се.)

в/ I . ' • • ■ • -

ЈЕИСТАИ.

8>-

Б Е Л Е Ш К 2. ('Ускршаи правник) као највећи празник правоолавне цркве прослављен је на све стране веома свечаним начином. Свечаност ускршњег празновања овде у Новом Саду увеличао је св. патријарх присуством својим и служењем другог и трећег дана Ускрса. На први дан Ускрса служио је прота новосадски Милан Ђирић. Други даи служио је у алмашкој цркви архијерејску службу Његова Светост г. иатријарх ГеоЈЈгије ВранковиК уз асистенцију свештеника : проте Милана Ћирића, протојереја Павла Балте, јеромонаха Герасима Петровића, свештеника Петра Јовановића и Павла пл Михаиловића, јеромонаха Сергија Попића, и ђакона: Германа Опачића, пр. тођакона, Васе Латинкића, катихете гимназије карловачке и Василијана, јерођакона манастира Бођана. На овој служби рукоположен је јерођакон Василијан за пресвитера. Пространа алмашка црква била је пуна на рода. Св. патријарх држао је на крају литургије сходну проповед, у којој је топлим речима преноручио народу, да љуби веру и да међусобно одржава љубав и слигу. Присутни хришћани нажљиво су саслушали језгровиту поуку патријархову. — Трећи дан Ускрса, т ј. на Ћурђев-дан елужио је такођер св. патријарх архијерејску службу у саборној иркви. Саборна црква слави Ђурђев-дан као свога црквеног патрона На литургији чинодјејствовао је св патријарх са г. г. нротосинђелом НиканЈром Поновићем, настојником манастира Беочина, игуманом ковиљским Мироном Ђорђевићем, протама: М. Ћирићем и М. Папићем, свегатеницима : П. Јовановићем, Герасимом Петровићем, П Михаиловићем и Сергијем Попићем, и ђаконима: Германом Опачићем и В ЈХатинкићем. После св. литургије ношена је литија кроз варош. На литији били су још и ови свештеници: нро гојереј П Балта, нарох Б. Поновић и каиелани Витомир Јојкић

и Петар Костић. Како је био леп дан, ишло је за литијсм необично много свега и сви ученици овдашње гимназије и освновних школа. На кр *ју литургије осветио је св патријарх кољиво у саборној цркви. За тим су многе корпорације поздравиле св. патријарху ускршњи празник, а у два сахата био је обед у епископском двору. — Пред вече се св. патријарх онет вратио у своју резиденцију, у Карловце. (Задужбина свешт. ника Петра Шљивића.) Као гато јављају „ Весник сриске цркве" и „ХришИански Весник\ подигли су честити свештеник Петар ЈПљивић, парох пожаревачки, и жена му Јелена, од своје тековине величанствену цркву у варошџ Пожаревцу Пошто немају од срца иорода овековечили су свомен свој овим богоугодним делом. Црква је саграђена у византијском стилу и врло је леиа а стала је преко три хиљаде дукаша (т. ј око 18.000 ®ор.). На малу Госиојину 8. септ. 1890 осветио је митрополит српски Михаило ту прекрасну задужбину Шљивићеву, и одликовао је ктигора „надбедреником". Прнликом освећења овог храма прославио је ктитор и оснивач ове задужбипе ноп Петар Шљивић своју 70-годишњицу од рођења, 50-годишњицу брачног живота и 40 годигањицу своје свегатеничке службе. Нека је част и слава узоритом свештенику Петру Шљивићу и честитој супрузи му, те нека им Бог нодари јога дуга и срећна века ! (Црквено п : еније). У „ ПЈколско.и Лисшу" бр. 4. читамо поводом бављења Г. БољариИа у Сомбору ово: „У недељу 17. марта о. г после вечерња у великој дворани сомборске српске учитељске гаколе искугшли су се скоро сви месни свегатеници, проФесори и учитељи, да чују и да оцене: је ли нотално иојање од Гаврила ВољариЛа, свегатеника и вероучигеља и Николе ТајшановиЛа, нар. учитеља и учитеља певања на препарандији и на вел. гимназији сарајевској