Srpski sion

С тр . 260.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

ове духовне власти будете иозивали ради коректуре и ревизије, треба да присуству јете ради савјетовања и поправке штам паног текста. — Осим тога стављам вам иа знање, да није потребно приуготовл:>а вати рукопис за горепменоване књпге, по чем се исти налазн у овој мнтроиолији у штампаном слогу московског издања." Одмах за тијем латио се уредпички одбор свога посла, и пошто је прегледао слова, слике, вшнете и иницијале, у опште сву техничку страну свога посла, отпоче то је по горњој наредби нрештампавање Јеван^еља. За рукопис служило је Јеванђеље, које је штампано у Москви 1887. год, мјесеца марта у синодалној типограФији, издање двадесеш и шесшо. Поред овога нздања нмао је уреднички одбор још неколико ауторизираних црквених и школских издања Јеванђеља на црквено словенском и грчком језику, да се но потреби могу разјаснитп нека мјеста, која нијесу са свијем јасна и једнака. У томе се пронпо глас по Сарајеву, да се прештампавају наше црквене књиге у штампарији земаљске владе. Народ бијаше снопала нека страва ; могао си чути и глас са иодсмјехом : иојавише се неки

св. оци, да ирекрајају Јеванђеље ; некп го вораху о унијатским словима; разговор се о томе сваки дан водио. Није се било чудитн томе сграховању, јер кога су змије клале, и гугишер<( се боји. Треба сматрати за сјајну врлину. што наш народ стреин. да му ко год не смнјеша чнсту вјеру са туђим појмовпма и намјерама вјеру, која га је сачувала у његовпјем најтежим нриликама; али у оваким случајевима многи људи прискачу и доводе народ у забуну, само да до обилата шићара дођу. — Као муња ирелети овај глас обе покрајине и границе њпхове. Подиже се новинарска граја, те ударп најприје на г. митрополита Ннколајевића, за тијем на неке људе, који не стоје ни у каквој свези са овпјем послом, сањајући о неком религи озном преврату, о некој отуђенгсти од сународнпка и суплеменика. Многи су заборавили, .;ли може бити нијесу ни зналн да су наше црквене књиге биле већ неко лико пута прештамиаване у Бечу и у Будиму. Онијем књигмма ннко замјерке не нађе, него овијем, тито се у Сарајеву штампају, и то ирије пего што су угле дале свијета!

(Наставиће се.)

СЕШИНАР ЗА 0БРА30ВАБЕ ШАНАСТИРСКО-МОНАШКОГ СВЕШТЕНСТВА. Од Јеромонаха Сершја ТТТакра^-Нини^.а, [Ј (Наставак.) цељима и задатцима манастира у ^ чито са манастирским добрпма управљати,

ШГ опште, а посепце о цељима мана- ; те да се што ооље истакнутим цељима п стирских добара, много се у нас ире- задатцнма одговори У томе нреиирању

ј пирало — јер неки су приписивали манастирима, у скученом обиму, само цр квено религиозне цељи. а неки су опет црквено религиозне запостављали, те истицали за манастире чисто нросветне и хуманитарне цељи и задатке — па су према томе онда удешавали и скрајали рецепте:

пролазило је време, а манастари и мана стирска добра нису нити црквено религиозним нити нросветним и хуманитарним цељима одговарали. Ми не ћемо академскн раснрављати: шта је цељ наших манастира — јер кад свп без разлике радо зовемо манастире светим

како би требало са манастприма а наро- | „задужбинама ", онда нам се само каже,