Srpski sion

I

С тр . 366. . „СРПСКИ СИОН." . Б р 23.

протопресвитератског капела >а у Земуну има се стечај расписати. — Извенггај испитне комисије, гласом кога су .јереј Павле Милин, админисгра тор парохије Врдничке, јереј Петар Поповић, администратор нарохије Лединачке, јереј Павле Зековић, администратор парохије Прховач е и свршени богослов Димитрије Зековић стечајни испит са довољним успехом положили, узима се на знање. — Извештај иротопресвитера карловачког о смрти нароха јазачког Светозара Пантелића узима се на знање с тим, да се на унражњену парохију јазачху сгечај расписати има. — Свршенн богослов Димитрије Зековић има се приставити за личног помоћника пароху Сурчинском. — Пошто се усљед расписаног сге чаја на уиражњену иарохију у Путинци пријавио с: мо један компегенаг, то ће се црквена општина нозвати на изјасњење, да ли дотичног компетента за свога пароха прима. (Папина енцикдика о еопијалеом питаљу.) Не давно је пуштена у јавност папина окружница о социјалном питању. Папа је ту окруж ницу од дужег времена спремао, и она Је врло опширно израћена, а по Формп и садржини веома је важна. И сам папа иолаже велику важност на ту окружнпцу, јер ју је владаоцима и председницима републике послао у дивотном издању и увезу. У окружници проглашује се сво јина и наследно араво нриродним и божанским иравом. Радња је основ својине, а укидање приватне својине (т. ј. имања) шкодило би управо онима, којима је нотпора нужна. Норицавем природних права пореметила би се радљивосг друштва човечјег и јаван мир. Окружница разлаже како црква треба да суделује у решавању социјалног шггања, па набраја дужности државе нрема радницима. Држава ваља да се стара да се у г радионицама религија држи, да у њима влада чистота морала и правде. При заједничкој употреби рада мушких и женских радника не сме морал трпе г : и никаква уштрба, снага и здравље радника мора се шгедити, а и рад мџра одговарати сполу и годинама радника. Све се то мора законом уредити. Окружница да.;ве тражи законе, којима би се уклонкли узроци заостатака (дугова, закидања) и којима би се сиречиле распре између радника и послодаваца. Распре радп своте наилате морале бн се изравнати мешовитим заступством обадвеју странака. Радницима препоручује се штедња. Говорећи о радничким задругама, радничком осигурању, иа-

тронату, синдикату и т. д. долази окружница дп закључка, да се евакојазо мора спречити, да радничко пигање постане неизлечиво зло Ради тога ваља богати људи и патрони да имају на уму своје дужности, а радници да слушају гласразума. Пошто томе злу једино религија може лека дати, то епископи и клир ваља да употребе свој уплив на световњаке и да уче народ љубави ка ближњем као темељу свих врлина. То је у кратким потезима садржај те важне папине енциклике о социјалном питању.

ЈАВНД ЗЛ1ВАЛН0СТ. Благочастиви хришћани и врли Срби, честита браћа: Љцба, Јова, СреНа и Младеп РадишнИи, изволели су ноклониги светој цркви нашој леао небо, те на овом красном милодару заслужују сваку хвалу и признање. Потписано свепггенство приносећи топле молнтве престолу свевишњега за повољно здравље и дуг живот предспоменутих врлих приложника и њихове обитељи а за покој душе њихових умрлих — кличе им овим путем: живели ктитори и приложници светог храма нашег, браћа Радишићи, на многа л.ета! Док је оваких ктигора, а међу нашим ратарским галежом, као што су вишеепоменута чсстита браћа Радишићч, није нам се бојати за евето нам нравославље а с њим и за милу народност српску! Живела браћа Радишићи! Хиљадили се овакови Срби, овакови синови цркве православне, цркве српске! У Еумани на Снасов-дан 1891. Протојереј Матеј ПредраговиИ, парох; ЈеФтимије СекулиИ, парох ; Петар ПредраговиН. канелан ; Стеван А МирковиК, капелан.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредништва сриских листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ достављају. Молнмо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замгну шаљу.) — Хања. Прииовешка Хенрика ШјенкјевиИа. Са дозволом иишчевом иревео с нољског Рајко. Издање српске књижаре и иггамнарије Браће М ГТоповића у Новоме Саду, 1891. — Стр 150. — Цена 60 новчића.