Srpski sion

С тр . 408.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 26.

књига од давнина, као стереотипне, прешле и у народни говор, као: Богојављен-м/е, ваееденије, ва <несен-м/е, васкрсен-гу'е ; јеванђел-гуе, поучен ије, спасен -ије, чатан -ије, и т. д. По сриској народној Формацији, наставком је место нгс, гласе оне: Богојављетбе, ваведеи>е, вазнесен>е, васкрсем>е, јеванђеле, поучем>е, спасем>е, или на други начин: Саасов-дан, ускрс, благовест (јеванђеље) и т. д. 4. И ако у српском језику нема наставка тедвш,, ипак неки пишу (са л а не љ) : блистага;вл?ш. вини телни, хателни, дејстви телни, звателни, имени шелни, казнителни, пита телно, повтори телно, поучителни, предвари телно, призиваггселно, прилагапгелно, примиритавлнм, роди телни, сказа телни, следовапгелио, снисходипгелнг«, суштествипгелко, творипгелнм, убеди7пелпо, увредитаелно, чувствигнелно, и т. д. Место „блистапгелнм" ми кажемо светли или сјајни\ место „вини тељни" говоримо сад иредметни (падеж), м. дапге.гнм = смеровни или управни (падеж), м. дејствитељни = ирави (а „дејствипгелно = заисша, „дејствовати" = радити, иорадити, деловаши, „дејство" = рад, радња, учин или учинак, „дејствовање" = деловање, иосло вање, „наплату ће удејствовати" = наилашиЛе), м. „зватаелнн" кажемо зовни или дозивни (падеж), м. „имени7пелнн" имени или називни (падеж), м. „казни тељни и речемо казнени завод, закон, иосшуиак, м. „повтори шељно и ионовљено (а „повторити" = ионовиши , „повторавати" — ионтљаши, „повторна" молба = ионовљена молба, „повторно" суђење = ионовљено суђење), м. поучи тељни кажемо иоучан , место предва ри тељни иретходни (а предварипге.гно = најире, ирешходно, „предварити" = ирешеЛи ), м. призив атиељии кажемо иризивачки (на пр. суд, арреИаГогшт , овако треба да се назива „анелациони" суд, а „касациони"

= врховни. велики или највиши суд), м. прилагапгелно име кажемо иридев, м. примиритнелнм суд ваља рећи иримирни или умирни, м. тродишељни падеж кажемо ирисвојни или имовни , м. сказапгелнг« кажемо месни или иребивни и иредложни иадеж, м. следова шељно — доследно, дакле („следствено"), м. снисходипгелнн још би се могло може бити допустити снисходљив, м. с уштестви тељни каже се и сушшаствени, бишни, главни, м. твори тељни падеж, према двојаком значењу, орудни (без о, са, су) и друштвени (са с, са, су), м. убедигпелно уверљиво (начином који уверава, а „убедити" = увериши, „убеђивати" = увераваши, „убеђење", што је латински сопугсНо = уверење, доказ, уверавање ), м. увредишељно = увредљиво, место чувствигпелно кажемо осешљиво, и т. д. — Место питатедћиг, немамо згодна израза. осим ако се описно изразимо који или што добро храпи или ииша (ипшаши дете = с1ет кгпЛе ш ехзеп јгедеп, иптање дешиње или дешеша = с1а$ јгШет с1е$ ктЛев). 5 Ради претварања групе „чт" у шш испореди: магишсс = занос = фантазија (према староме мгу|,тд, од корена цћк , маЛи, замаЛи) и магитаније ђаволско или машшанија ђавоља у Црној Гори (мћУћтдшпе), иогишен (почтен), гито (что), и т. д. (на против Руси кажу: почвта = срп. иогиша или иошшовање, од чега ваља разликовати туђу реч ро$1, коју ми Срби такођер изговарамо иошша, н по томе „ иошша" није једна сриска реч са два значења, него је „пошта" = ро$1 реч туђа, а иогиша или иогишовање (= почвта) реч српска. Ч (= тш) одбацује ш и у: срдашце (старо дубровачко срдачце), сунагице, и т. д. (Наетавиће се.)