Srpski sion

Б Р . 32.

С ТР. 519»

дом од руже има исто тако гајанствено ља начело, суштину и извргану силу 9 ) у значење. По мишљењу Симеона Солунског делу освећења престола У нстом дел>,

(гл. 110), оно ее свршава као образ мпра, које је жена донела на погреб Исуса Хрн ста (Мат. 26, 7—14), а по мишљењу других 7 ), мешање вина и воде изображава крв Богочовека, која је изишавши из нре чистога ребра Његова заједно с водом (Јов 19, 34), оросила Голготу — тај нрви жртвеник, кога су образп сада подигнути жртвеници. Умнвгаи нресто вином, које је с водом помегаано, Архијереј са и

састав мирисавог мира не еамо да ооразује собом, него и на еамом делу завр гаује у себи жнвотворан мирис духовних дарова." Пази да не гледага ово миро као нросто, закључује о свећеном миру св. Ичрил Јерусалимеки Јер као нјто хлеб у Евхаристији поеле причивања св. Духа ннје више прости хлеб, него тело Христово: тако н св ово миро није вигае про сто. нити, ако би ко рекао, опће и послс

стом мешавином кропи Антиминс 8 ), који ако ирпзивања, него је дар Христа н Духа

није освећен пре, освећује ге заједно е ирестолом Зашто је то кроиљење и шта значи оно ? Судећи но првобитном назначењу Антиминса — замењивати авхијерејско освећење нресгола, над њима тре ба да се евршавају сва она д}ејства, која се свршавају над самим нрестолом: при родно требало би да се «'вршава и умива ње ; али како материја из које се еастоји Антиминс. не може ноднети умивања, јер би се оштетио, то се он не умива нотпу но, него се само крони; кронљење. у овом случају, очевидно има опу силу и оно тајанствено знамење, као и нотпуно умивање. б.) Мироиомазање. „Ово дјејетво, по речима ев Дионисија Ареопагита, састав7 ) О служ. и чинон. нрав. цркв. стр. 249 изд, 2. С П. Б. 1819 г. 8 ) Свилено платно, на ком је ввображено положеље тела Христова у гроб, које се раширује иод св. даровима на престолу. —

св.; присутношћу божанства његовог постаје ваљаним. 10 ) По овом пужно је мнслити, да због тајанственог помазања престола св. мпром, потпуна еила ев. Духа засен,ава и освећује га. Тајан ственн печат мпроиомазан.а нолаже се на три места на новршинп нрестола (а тако исто и на Антимнн«'у, ако се освећује заједно са нреетолом) — онде на име, где за време Литургнје треба да етоји Евангелије, дискос и чагаа ; полаже се на етубове престола, на среднну н на бокове, да би био освећен ода евуда. При сваком дјејству номазања најстаријн ђа кон кличе: конл»л\а! да би нобудио наж њу оних, који су ту Светитељ иак говори : алилуја! реч, која изражава уехићење због духовног номазања.

•) О цркн Јерархији гл. IV. §. 12 етр 82. Моск 1787. 10 ) Поуч. Та))нов1>д. Ш. стр. 451. С. П. Б. 1822 г„ В. Прав. Испов. Г». 1 питање и одговор 104.

(Наставиће се.) СЛДВСКА РЕЧ*) НА ДАН ПРЕПОДОБНЕ МАЈКЕ НАШЕ АНГИЛИНЕ 30. јулија 1891. године у цркви манастира Крушедола ва литургији говорио јеромонах Ссргије Попи"ћ.

Побожни Христијани, драга браКо ! "и Једаи народ нема тако светлух, тако ■ узвншених црквених и народних светковина као што их има сриски народ; регко који народ има толико светих сиоменика својих рођених, као шго их има срнски народ — а нема

споменика у иас, да није везан за нме сриско! 4 И манастири наши, драга браћо, јесу светли саоменици сриске сл"ве и величине, које основаше и нодигоше свеге деснице краљ^ва царева и деспота срнских, угодника Божијих! Срнски се народ свагда ноказивао достојан

*) Ову беседу, сходну свечаности и слави, којој је изговорена, донесе нам у нренису и даде пријлтељ један и сарадник листа нашег са жељом, да је у листу овом наштамиамо — што ми ево радо учинисмо. Уредн.