Srpski sion
С ТР . 556.
„СПРСКИ СИОН."
Б р . 34.
иа да још ме1>у нама нема таковијех. који вјеру, цркву, њезине евештенослужитеље омаловажавају ; неби ништа ни казао? Реците ми сад, што би данас вјеру нашу нравославну и народност сриску очувало, да јој ма с које стране онасност загрози? А шта би је очувало, кад је нестало оне сталноети у вјери, пред којом су сва блага овог свјета важност своју губила Насгала пустонашица, без страха божјег и стида људског. Не ноштују млађи старијега, не слушају дјеца родитеља, родите.љи нород напуетили; а то све за то, што смо се одб ,ли од цркве, иа не чуЈемо што је добро и иоштено, а остала мјеста, ђе се до сад о ноштењу говорило, отрована су; огровала пх је похлепа за добитком, удобним животом и иметком, који је данас сав евет занио, да ни о Богу, ни о сво.јој дугаи, ни о цркви, па ни о свем што је чест что и ноштено не мисли. Но ви се ево својој хришћанеко) дужности одазвасте, своју цркву обновисге, и лијепо је удесисте, учинисте роду глас, смирпсте ВаШу дјецу, снимисге с душе грехоту, а с образа срамоту и ноказасте свету на видику, да стара она срнска побожност међу Вама још пропала није. Дај боже и данашњи годе, да се с обновом ове цркве, обнове мисли и осећаји Ваши, па да у духу чисге еванђетске науке и вјере нравославне одселе и радите и живите онако, како се доликује Србину! Моли се Богу, мајчин сине, и ради и поштеним радом својим хранп и себе п своју дјецу! Молитва и радња, то су два чврста стожера човјечијег живота. Рад, и то поштен рад гони нас увјек напред, а мо-
литва улиЈева нам спокојство у срце и душу. Бог милостиви, ком сте у елаву овај храм обновили и уредили, нек Вам труд и муку плати п то лијепим здрављем, срећом и задовољсгвом, родом и плодом од црне земље! А сад да се окренем теби, вриједна моја светитеничка главо, на да ти иред лицем целе цркве у име високоиречасног госиодина Платона Телечког, патријархова мандатара, који ми је на ото и свој благослов и своје овлашћење доетојао дати — нредам овај обновљени храм. Предајем Ти га евп и желим, да у њему здрав и задовољан слукбу божју до дубоке старости своје служиш ! Бог зна, а и ноштени људи знаду, колико си ти муке а и безброј грдних рјечи ненраведно поднио, док си храм овај овако украсио. Ово је јуначки учињено, а то у онаким приликама какве су биле и постојале, учинио не би ван свештеник твоје ћуди н твога ноштења; па гле, ко ти је највише сметао, и пакости чинио, данас се радује, данас се весели ! Ал' те још молим као млађи брат твој, коме као и теби ноштено име, добар глас, срећа и напредак народа нашег на сриу лежи, па му мана његових равнодушно гледати, а још мање користи евоје ради хвалитп не можемо, — настој, да живу цркву, тај теби и бризи твојој иовјерени народ, у ред доведеш, као што си им и цркву лијено уредио: па ако с никоје стране за то признања не добијеш, признаће ти Бог и наплатићети труд, а с труда твога ироцвјетаће и у овом занемареном и заиуштеном крају Сриства — олтар, вјера, сриско име и слава стара! Амин.
ЛИСТАК.
V џ иргиж* *
Б Е Л Е Ш К Е. — (Скупштина еп фхије бачке) одржана је у уторак 20. авгусга (!. септембуа) о г. у Н. Саду, у дворани „Матице срнске", под иредседништвом Његове Свегости, г. натријарха Георгија Бранковића, као управитеља бачке епархије. На скуиштуни било је око педесет чланова, а исто толико остале публике. 0 раду ове значајне еаархијске скуишшине донеАелк) у идуКем броју оаширан извештнј, а за сада бележимо у кратко само ово: После призивања св. духа, које је обављепо у саборној цркви. отворио.је скуиштину најстарији по годинама члан Мојсаје Поно-
вић, парох стапар^ки, па је изабрана депутаци ја од 6 чланова, која је допрагила св. натријарха у скунштину. После обављене вериФикације изабран је за ноднредседпика скушнтинеког др. Илија Вучетић, а за иеровође : нарох сентомашки Ђура Страјић и учитељ Јован Петровић. Прочитани су опшпрни извештаји о раду : енархијске консисторије, и администратовног н школског одбора. Изабрани су чланови за сва три одсека епархијске управе. Имена тих чланова, као и остале одлуке елупштинске еаопштићемо у броју што долази. Пошто се на место епархијског бележника није нико иријавио, тојепо-