Srpski sion

Бр. 39.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 627.

На Ускрс. Христос Господ васкрсе из мртвих, Смрт је својом уииштио смрћу И оннма у гробови' доле Нов је живот даровао тиме.

Васкрсење анђели Ти иоју На небеси, Спаситељу Христе. Дај и нама људима на земљи: Чистим срцем да славимо Тебе. На Томину н.едељу. Гроб ма да је запечаћен био, То си инак, јер си живот, Христе, Изишао, засјао из њега; Ма да беху закључана врата, Ииак за то ушао си, Боже, Ти, који си ускрснуће свију И међ' своје ученике стао. Преко н.их си обновио прави Дух у нашим срцима и недри' Г1о вељој Ти милости, доброти. На Сиасов-дан. У слави си узнео се моћно На небеса, Господе и Боже ! Светога си обећао Духа И тим радост учеником створи;

Уверени беху, да си иравн Син Божији, избавитељ света. На Духове. Да си свагда благословен Христе ! Ти си мудре показао ловце И целу си васиону брзо Преко истих задобио за Се, Па и с тога нек је вечна слава Теби, који човечанство љубиш ! На Преображење. Преображен био си на гори, Показавши учеником славу, Колико су могли да је схвате И поњају, о Христе и Боже ! Молимо 'Ге, да и нама грешним По топлима молптвама свете Богомајке, јавпе се, изиде Свагдашњег Ти сијања сунашце. Ти нам дајеш светлости и њом иас Озараваш, нек је слава Теби ! На Велику Госчојину. Гођењем си сачувала девство, Умрла си, ипак свет ни тада, Богомати, оставнла неси И у жиће, о живота мајко, Одавде си пресељена била. Сад својима молитвама горе Избављај нам од самрти душе !

ЗНАЦИ ПРАВЕ ШСТОБЕ ЦРКВЕ. (Против учења Вд. Соловјева.)

(Наотавак.) ао што сви уображенр1 ревнитељи (црквене истине одричу савр:мене им цркве због својих идеалних представа о цркви тако и г. Соловјев. Он није задовољан са садањом православном црквом и одбацује сву њену историју на рачун свог омиљеног идеала. Он жели да види на земљи једну црквену монархију, у коју би ушла сва царства и народи, као днјелови у једну цјелину, у којој би била једна видљива глава са божанственим ав торитетом и узвншена над г свпју царства овога свнјета, а све свјетске главе и вла даоцп царства и народа били би њеним послушним оруђем ради очувања људске

правичности и црквених интереса, и чији би живот био са свим ироникнут хришћанским начелима; у кратко: он би желио да види што ирије на земљи царство Божје. Оживотворење тога идеала види он у устројству и раду римске напиштанске цркве, те је с тога и пренио на њу своје симпатпје, своју пјеру, сво1у наду и све очекивање љепше будућности. Ми и сами, са своје стране, тврдимо, да је црква, једна но своме духу, ишла и још сад иде за сиољним јединством, заЈединством јерархичким, — о чему ће се говорити ниже, — но је ли истина, да се идеал васионске цркве остварава тобож'