Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 653.

лошком СтеФану Вукосављевнћу иодељује се допуст од 4 месеца с тим, да га у иарохијским дужностима замењује један од Шишатовачких јеромонаха уз наплату од 20 ч>ор. месечних, и уживање стана и тптоларних прихода. — Оболелом пароху Негославачком подељује се допуст с тим, да се надлежни протопресвитер посгара за заменика му у нарохијским дужностима. Брак између супруга Павла и Ане Јовановић из Ст. Бановаца разводи се са кривице оптужене стране. — Ва тим је предузето и решено и много других разних брачних предмета. — (Епархијска Консисторија горљо • карловачка) држала је 19. септ. о. г. своју редовну мјесечну г>једницу нод председништвом г АЕМ. мандатара Илашопа Телечког. — Из те сједнице доносимо ово: Влада одговара, да нема извора, из кога бн за ову годину могла предујмити плату свештенству околине Глпнске, где је туча све у земљу сабила, те је обусгављено побирање сваког пореза, — него мисли, да би тај преду јам могао дати срн. нар. фонд из оних ( з —7000 Фор., што би имао додавати сваке године за допуну дотације. — Ново-руконолож°ни свештеник Мих. КнежевиЛ одређен је за системизованог капелана у Примитиље, а Ђура ОрлиЛ за екс понираног капелана у Швицу; досадањи иак Швички капелан јеромонах Симеон ИванчевиЛ за експон. капелана у Трновац. — На молбу проте Личког, да не може због старости и растрешености протопресвитерата сам у свима парохијама обавити каноничку визитацију, — одређен му је по његовој жељи парох Радучки Исо КалиниИ, да га замјени у оним парохијама, у које досијети није могао. — Опоменуће се ирота нетрињски Гафајило Кукић, да извјештава о раду свом у земаљском школском Савјету, гато до сада никад није чинио. — Прота косињски (вилићки) Петаар КокотовиЛ, који се одриче због старости и немоћи сваке службе, — препоручиће се саборском одбору ради пристојне мировине. — Избор капелана клокочког Николе МајгторовиИа за пароха на Вељуну нотврђен је, а капеланија клокочка оставља се за сад самом надлежном пароху Моји Мајсторовићу мл — У раусовачкој парохији наређен је избор; а тако и у Средњој Гори. — Свршени богослов ЦвјетиИанин по рукоположењу одређује се за администратора парохије у Мутилићу. — За Глинску девоја- ку школу искаће се Српкиња учитељица. — Свршени богослови : Јован Решковић,

Стојан Савић и Никола Ерцеговац препоручиће се за уешаш ае!;а<лз. — (Јубилеј професора А. Сандића.) У недељу 6. (18.) октобра о г. славиће про®есор Александар Сандић двадесетиетогодишњу ирославу своје службе проФесорске на српској великој гимназији новосадској (ночео служити месеца октобра 1866.) и тридесетогодигињицу свога рада на књижевном иољу. Г. Ал. Сандић родио се год. 1836. у В. Бечкереку. Почео је писати још као јуриста у Бечу у листу „ Свешовиду " и новосадском „Сриском Дневнику ," који тада аа неко време уређиваху Јован Бошковић и Стеван Павловић. Знаменитијим радом изишаоје на књижевно поље својим преводом (и допунама историјским) знаменитога дела Ф. Каница : „ Визаншијски сиоменици ио Србији ," које је ио изричној жељи Његовог Величанства цара и краља нашег изашло и на сриски и по превисокој наредби штампано у државаој штамнарији 1862. За тимје А. Сандић примио и, после одласка дра И. Ткалца у Рим, уређивао и издавао у Бечу на немачком језику знаменити лист за словенске интересе „ 0%1 ип& ЖезС од г. 1862—1865, на који је многе жртве принео и суда допадао. За тим га год. 1866 позове пок. владика Платон Атанацковић за бележника консисторији бачкој, и буде уз то изабран и за проФесора на срнској гимназији новосадској. Бележником у консисторији био је до смрги владике Платона, и онда се захвали, хотевши отићи у Русију за проФесора. Архимандрит Герман Анђелић, тадашњи мандатар, одговори га од намере му и оснује године 1868. ирви у овосграном Српству црквени лисш „Беседу." ПроФ. А. Сандић састави ирограм за тај лист: црквенога., школског и економск»г садржаја, са додатком књижевних старина српских, и прими се Фактичнога уређивања тога листа и главнога сарадништва. Уз „ Беседу " излазио је као додатак и „ Духовни Зборник " за црквене беседе и проповеди. А. Сандић уређивао је те духовне листове пуну годину дана. ПроФ. Сандић радио је од тога времена и даље све до сада на књижевном пољу — у многим нашим листовима и часонисима угледали су света његови радови. Он је сарадник и нашега листа. — По жељи патријарха Германа нанисао је А. Сандић и шри књиге за веронауку у основним школама: Први наук вере хришИанске; Мали кашихисис; и Средњи кашихисис, по Платоновом катихисису и по најбољим за то изворима. „Мали катихи-