Srpski sion

Б р . 40.

надамо, да ће нам наш Отад наш ио цркву м народ „користаи рад" — уређење и осигурање положаја свештенства — одобрити; ми од нашег Ода не смемо ништа да молимо, иа ни онда, кад из уста Његових слушамо благе речи, очпнско одобрење. Доста чудноват суд имамо ми о доброти Оца свога! Но све да бацимо „Меморандум" „ас1 ас1а" ; да ћугке пређемо преко иитања о успостави „православног патроната": па зар и опет не би имало смисла сазивати „опћи збор свештенства" еиархије темишварске; зар не би имали о чему зборити и савеговатн се? Та зар нам „опћи збор свештенства" не би дао јаснију, тачнију, вернију и нотпунију слику о имовном стању и материјалним приликама општина енархије темшпварске ? Зар се о најмањем износу нлате не би дало говорити; зар се о подели свештенсгва у класе не би могла која рећи; зар се о томе како и на што да се свештеничка плата најира вичније разреже, не би ваљало посаветовати? Или смо зар у свему томе задовољнн са одредбама саборског одбора петнаесторице ? Загледајмо само у наше листове и ми ћемо у њима наћи, како се Петар или Павле са одредбама саборског одбора нетнаесторице односно свештеничке дотације не слаже; ми ћемо у њима наићи на више разних мњења н суђења о томе, како би свештеничку дотацију најбоље уредити п удеснти ваљало. Па зар не би било добро и корисно сва та разна мњења и суђења на „опћем збору свештенства" нретрести и проучити, па онда најбоље и иајподесније прихватитн и усвојити и црквено-народном сабору ради узакоњења с препоруком поднети и подастрти? Не „оићи збор свештенства" еиархпје темишварске, него „оаЛи збоп свегиисенства" свеколике мишиоаолије сремско-карловачке био би нуждан и корисшан, нре него што би се положај свештенства и свештеничка дотација коначно уредила, јер би нам само такав збор дао потпуну и верну слику с Једне стране о нотребама свешгенства, с друге пак стране о материјалној моћи народној. А то је не само корисно но свакако н нужно знати.

Но одржати опћи збор свештенства ! васколике митропблије српске — мало би теже ишло, особито још кад знамо ком се добу годпне ближимо. Но потписани мисли, да би се нотребе свега свештенства, и материјалне околности укупног народа целе митроиолиЈе ове могле саз тати тачно и на овај начин : да свака поједпна дијецеза у ту сврху одржн свој епархијски „опћи збор свештенства", и да том ирилпком из збора изабере неколико свештеника, који ће доћи за тим у Сремске Карловце, и ту под председништвом Његове Светости расмотрити и нроучити потребе свештенства и стање народа поједи них дијецеза, а тиме и свеколике митро нолије иа онда на основу нрибављених података склоиити и удеситп најподеснији начин за уређење свештеничке дотације, и таЈ' и такав начин сабору с нрепоруком поднети. Можда ће ко год хтети рећи : „Е па имамо ми јонг за то времена, та сабор се не ће тек сутра састати". Добро, добро, само немојмо заборавити ону старог Латинина: „Регтикит — сгаз, сгаз, еПаћкиг ае1аз"! Да, са многим „сутра" страћпмо ми много драгоцено, на често нута и последње „данас" ! Ето видимо, да су и браћа свештеници протопресвитерата арадског, држећи се тога лепог „сутра" и „имамо каде" — скокнули часком са 1. (13 ) априла на данашњи 20 септембар, а од „опћег збора" —још ни разговора! Свештеника протопресвитерата арадског, поглавито оних, који су горе реченога дана на свештеничкој исповеди и тада одржаном збору прнсутни били — тичу се нонајвише овп редцн, Н>има смо и ради данас, а овако јавно довикнути: Та за Вога, браћо свештенпци, друга ваша браћа ако ће збор одржати. ако не ће — стоји им од воље; али ви збор уговористе па зашто не одржасге? Или вам не даје нретностављена ваша власт? То вам се не може веровати. Та вашн нретпостављени се лепом и корисном само радовати и својски вас испомагати могу и хоће! Па онда: шта ћете на збору зборити, о чему ћете онде реч водити, о чему ћете се тада саветовати: а ли о „меморандуму" преч.