Srpski sion

С тр . 750.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 46.

г. баронч Јованп ЖивковиЛа. Око штампања књиге ове води бригу врсни и вредни књижевник српски г. Манојло ГрбиЛ, проФесор и катихета срнске учигељске школе у Горњем Кар ловцу. Чист приход од књиге те намењен је Фонду за свештеничке удовице и сирочад у горњо-карловачкој епарх»:ји. — Познато Је, да је блажено-покојни епископ Тео®ан био особито речит говорник од ванредна дара. Његове беседе, које су по каткад излазиле на јавност, примане су на све стране са особитим задовољством и признањем; оне су убедљиве, силовито утичу на слушаоца, и задахнуте су скроз тонлим српским православним осећајем. С радошћу саопштавамо ову књижевну вест, а уверени смо, да ће се и наши читаоци обрадовати овој важној књижевној појави. — (Освећење темеља српске цркве у личком Петровом-Селу) обављено је 26. септембра о. г. На месту ? где је била стара црква, подижу Срби Петровосељани у кршној Лици, нов храм божји својим трудом и пожртвовањем, а и потпором земаљске владе. Обред освећења места и темељног камена извршио је мандатар горњокарловачке дијецезе г. Платоп Телечки , уз асистенцију местпог пароха Трбојевића и још неколицине свештеника. По свршеном чину изговорио је г. Телечки лепу и поучну беседу, како приличи овој свечаности. Слава ова завршена је банкетом, на ком је било више гостију из околице. — (Г. Лазар Богдановић) аарах у Чеаину код Осека и сурадин нашега листа, саопштиоје у руском илустрованом листу „ Руски Паломник" (који излази недељно у Петрограду) леп оиис манасшира Ораховице у Славонији Чланак тај посветио је писац високопреосвећеном г Мирону НиколиИу , епискону пакрачким. Исти лист доноси и две слике о том манастиру, и то: Манасшир Ораховицу и извор „Искрицу " близу истог манастира. Желети би било, да поштовани г. писац обради опис тога српског манастира и за наш лист, што би свакако занимало наше читаоце — (Грчка православва црквена општина у Брашови.) У Врашови, у Ердељу, основали су Грци пре више година своју црквену општину и саградили своју цркву. Та је општина потпадала под романског митрополита у Сибињу. Грци су примили и Романе у своју општину; но ови се мало по мало осилшне, те хтедоше да преотму

Грцима и цркву и огпптину. То је стара навада Гомана, јер они тако чпне и са српским оиштинама и црквама по Банату. Но томе се ваља мугаки одупрети, као што су и Грци овога пута чинили. Парницу, коју су Романи нротив Грка подигли, изгубили су код суда. Но да би Грци у напредак били сигурни за своју цркву и општину, одказали су не давно романској митрополији врховну уираву над њиховом црквом и управом, те се ставише под окриље српског православног епископа будимског г. Арсенија СшојковиЉа у Сент-Андреји. Високопреосвећени г. епископ будимски АрсениЈе примио их је под своју управу, те тако сад брашовски Грци са својом црквом и општином спадају под будимску епархију и нашу митрополију. — (Стари српско-хрватеки рукопис.) Босанска земаљска влада публиковала је један стари сриско-хрватски рукоаис из иочешка XIV. сшолећи, из времена војводе Хрвоја. То је рукопис на пергаменту, у којему има минеј за целу годину заједно са службеником и мол"твеником за све свегишеничке аотребе. Писан је глаголицом и већ због тога је врло важан прилог за глагољашка истраживања. Али рукопис је још занимивији због мноштва различних слика и нацрта, којима је ова књига иснуњена. Ту има 92 минијатуре и 415 већих иницијала, а о малима, којих има на стотине, да и не говорнмо. Слике приказују' различне догађаје из старог и новог завета, евангелисте, аностоле, светитеље и т. д. а у минеЈ 'у имаЈу чак и слике, кОЈ *е приказују занимања у појединим месецима. Поред осталих слика има у књизи и слика Хрвојева са његовим грбом. Књига је и написана по поруци овога тадашњег господара Босне. Слика Хрвојева нриказује га на коњу у витешком оделу, са штитом на левом рамену и са копљем у десној руци. Одмах за сликом бановом нацртан је на целом листу његов грб : сребрн ■штит, са двоструком црв ном врпцом горе, а на среди лав са двоструким репом а поред тога црвена рука са мачем. На једној белој врпци чита се готским словима „Хрвоја, херцег од Саљета". Судећи но овом минеју, Хрвоја се у време кад је књига писана, већ био повратно у православље из богумилства. За језик веле неки стручњаци, да се у неколико уклања од старога црквено-словенског и нагиње тадањем дијалекту, који се по свој прилици тада говорио у горњој Далмацији, особина, која се оиажа и код Срба-