Srpski sion

С тр . 740.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 46.

расле младежи и то у све недељне и празннчне дане;" 2.) „После тог момента, као најглавннјег, долазе на ред и спољашње прилике, у којима наш народ живи и које на наш народ јако упливишу." Те су прилике: што „јавна нолитична звања и општинска поглаварства уредују у недељне и нразничне дане, па и робију с коли у те дане наређују насупрот наредби високе владе од 3. (15) маја 1858. год., да се у недељне и празничне дане, за време св. богослужења, свако уредовање у јавним политичним звањима прекпда; а спољашњег ради светковања, да се сваки промет у исто време обуставља;" даље, што званичници наредбу вис. владе, издану у новпје време : да званичницп у јавннм нолптичним областима и уредима пмају предходити цримером народу, прп похађању св. богослужења у све недељне и празничне дане" — не испуњују. 3.) „За тим навике и зли обичаји, који у самом нашем народу владају." Те су навике и зли обичајп : „што многи у нашем народу и у заиоведпе дане теже послове раде, те тиме дане Богу носвећене обесвећују, а самп себе лишавају оног благодетног телесног одмора и кратког мира душевног, кога треба сваки хришћапнн да на тај дан у пуној мерп на св. богослужењу у свом храму ужива " •— Даље, што „младеж срнска, та, узда нпца народна" за време кад се у цркви „разлежу звуци дивних молнтава" борави и забавља се „ио облнжњим воћњацима и виноградима сеоским" уз изговор : „Нисмо мп стари, да у цркву идемо, код нас није обичај, да млад свет у цркву иде." А „пред општинском кућом чнтава гомила људн, где у живој дебати раснрављају размирице своје као нред судом; у крчми и иред крчмом тако исто; пред својом кућом и један код другога скунили се људи на диван " На питање: „А зашто ви људп нисте данас на св. богослужењу у храму вашем; — данас је заповедни дан, данас је угодник божјн ?" .Један ће одговорити : „Е, ми се код куће Богу молимо." Други ће рећи: „Немамо леппх хаљпна, на за то не можемо у цркву да

идемо. а свет је знате наш таковн, да хоће да се подсмене са човеком." Трећи ће опет рећи : „Е баш да вам право кажем, рђаве су годнне, па човек нема кадгод ни новчића, да у тас даде." Та три узрока наводи г. Попадић. Кад знамо да постоји узрочии ред и да узроци један из другог потнчу, онда бисмо рекли, да је трећи наведени узрок у томе реду најдаљи и но томе најслабији, и да он као узрок има свој узрок: од куд. како и зашто су се те „навике и зли обичаји" у народ увукли и утврдили. (Јд остала два узрока не бисмо рекли. да је нрви најглавнијп, шта впше нами изгледа, да тај први узрок ни од другог наведеног узрока није претежнији. Духовна власт може издати наредбу, да свештенство у недељне и иразничне дане има поучавати одраслу младеж у науци вере, но нптање је: хоће ли одрасла младеж ту обуку похађати. 0 „морању" овде не може бити речи, јер духовна власт пема црпнудну силу. У том је погледу духовној власти нужна рука номоћп друге вла сти. На ову помоћ ваљда и мисли г. Попадић, кад вели: „да се . . . ујемчи редовна обука у науци вере п одрасле младежн." Па онда : деца пли младеж од 12—15 годпна дужна је похађати повториу школу, где јој се између других предмета нредаје и наука вере. тумаче јој се молитве и недељпа јеванђеља. И она то по закону државном — чини, јер чинити мора. Па шта је? Похаћа ли та младеж св. цркву и богослужење ? Не! Аи то је тек ако не одрасла, али свакако одраслија младеж. Мпслимо, да много и много више доприноси „иемарности нашег народа у нохађању св цркве и богослужења" на другом месту наведени узрок. Свакако штетио уиливише на народ то, што „општинска ноглаварства уредују у недељне н празничне дане и што у те дане робију наређују;" а још штетније угиче та околност „што званичници у јавним поли тичним областима и уредима не предходе народу примером при похађању св. богослужења у недељне и празничне дане." Кад смо у чланку г. Попаднћа наи