Srpski sion

С тр . 772.

„СР11СКИ СИОН."

Б р . 48.

његовог духовног бића морамо рачунати као са важном циФром у дневпику н главној књизи нашег рачуиа о деловању и уснеху нроповедништва. Студијом и праксом уверилп смо се, да та црта човекове нрироде спречава и онемогућава код многих успех и најбољег нроповедника. Јер постаје слушаоцима, једним те истим, сувише познат, трнвијалан, обичан, неинтересантан, кад га се слушаоци издовоље. А како то издовољавање настуии код проноведника, који не расноређује проповеднички матерпјал и не ногађа време и прилике кад, и начин како га треба изиети пред слушаоце ! Па замислите још ироноведника по шаблону, коме се не проповеда „од избитка срца" . . , којега правнла омилитике стежу као ланац. којем душа не полеће, срце не гори а ум . . . Хајде, даље да не говоримо. И оиет онда неуспех, и опет зла последица. И опет равнодушност и апатија, празна црква, незадовољан нроноведник. А шта то све значи, врло добро зна онај, који о томе мисли и рачуна води. . . Не ћемо даље да набрајамо разлоге, који су нас нокренули на мисао о установи епархијских нроповедника. И ови на бројани утврђују нас у уверењу, да је та установа потребна целисходна, сасвим сувр мена, ако не и задоцњена, свакако прешна. А како да се оствари? На који начнн и каквим средствима? То је истина питање, код којег мн Срби но некад застајемо. Ево да одговоримо на то нитање. За сваку дијецезу одиосно еиархију да се установи једно. ако средства до зволе, и впше места епархијскнх иропо ведника. Ови би били дворски калуђери, неожење) и мирски свештеници, а кад овпх не бн било, и ожењенп, за службу нроповедника снремани. Еиархијски проноведпици да буду дотпрани из средстава неприкосновеног, клирикалног, манастнрског и јерархпјског Фонда, док не би еиархијски фондови , које треба у свима дијецезама основати, могли прптицатн у ту цељ и својим ср^дствима. Дотација би та морала бити таква, 1

да дотичиог ослоСађа сваке обичне брпге за материјални опстанак његов, евептуал но и породице му. Дужност епархијских ироповедника била би једипо и искључпво проповедање и у опште настнрска. Ту дужност имали би ти проповедннци вршити по целој енархи ји, а према упутству и одредбп егшскопа дпјецезана и епархијске конзисторије где год, кад год и док год би то иотреба захтевала и религијозно верска и нарав ствена цељ. Док се та места не би нонунила горе означеним кандидатимз, да се попуне из парохијског свештенства а и придворпог монаштва особама, које би еппекоп дпје цезап са подручном конзисторијом пронашао за ту службу н мнсију способннма н сходнима, ма на извесно време, н нр. на једну годину или више. Свештеницн би у томе случају задржали своју паро хију као наросн, алп би дужпи били узети себи личног номоћника. Да се иак пј)ибаве нотребии за епархијске проповеднпке сиремљепи кандндати, имале би се стннендијс, које до сад иостоје за образовање нроФесора на бого словији, умножити, а дотичпе питомце ваљало би слати на разне теолошке Факултете, где ће имати ирилике, а особиту дужност, елушати славне етране нроноведн^ке. Епархијски проповедннци имали бп би ти одликовани одличијама, како би се и тнме нослужило успеху њпховог велпког задатка Стипендп јама пшколованн епархпјскп нроиоведницн имали би се искључити од нрава нотраживати нарохије и нротонресвитерате бар нре 12 годпна проповедиичке елужбе, а калуђери пре постигнућа енпскопског достојанства. На1ие је уверен.е, да је установа енархијских нроно ведника изведива. Она ће бити корисна, као што је и иотребна. Многа ће добра учпиитн. Ми ћемо се у своје време дичити том установом. Само покажимо, да је можемо остваритн. И оствариће се, ако св. Синод пригрли ту мисао, а Сабор јој вотира повчана средства. Јован Јереми~ћ, иарох бачиначки.