Srpski sion

С тр . 788.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49.

нове школске године, по жељи ујака и великога добротвора свога Милоша Милошевића дође он у Карловце, гдје је од 1882—1886 изучавао богословске науке. Свршивши богословске науке хтједе Груји% да стуни у монашки чин. Но ирилике у нашој цркви биле су тада тако неповољне, да ТрујиЛа са његовим жељама одбише. И млади човјек овај ваљда би био изгубљен за црквену службу, да се покојни епископ Теоч>ан не одважп, да га рукоположи за свештеника, без претходне женидбе. Билојето23. априла 1887. Као свештеник адмпнистрирао је Грујнб, парохиј у у Мечепчаиима. Фебруара мјесеца 1889. изгледало је да ће судбина младога свештеника окре нути на боље. Епископ ТеоФан позове га у Плашки и додијели му реФераду административног одбора Но Грујић не дочека ту ни прве сједнице. Ваљало је да се уклони из епископске резиденције Натраг у Меченчане није хтио од срамоте да иде Епископ га упути у Гомирје да се пока луђери и Милош Iрујић. положи априла мјесеца исте годнне монашки објет, те доби име Михаило. Из Гомирја одмах мораде о. Михаило отићи на администрацију манастиреке парохије Мариндол-Бојанци. У тој сиромашној парохијп и за службу врло тешкој, без уредна стана а готово и без икакве плате, ијешачећи по 15 километара у да љину и толико натраг, верући се кроз гудуре крањске, тражећи којн пут кроз сметове снијежне у густим шумама пута и пролаза, при том слабуњав и болешљив, ипак се овај млади калуђер радо одзивао сваком позиву на дужност. Али њега је одушевљавала нека впша идеја, а љубав спрам светога позива дала му је снаге. Да напор још већи буде, спаде му на бригу и школа Мариндолска. Остаде школа

без учитеља. Отац Михаило мораде битн и намјесним учитељем. А кад влада крањска с прољећа 1890. и у Бојанцима основа школу, онда је ваљало два иут седмпчно и у Бојанце одлазитн, те дјецу учити закону божјем и материнском језику. И он је све то савјесно радио. Но нпје било суђено да се сва снага његова истроши у тим напорима. Новембра 1890. ностаде он ирофесором богословнје у Карловгјима. Са кршева мариндолско -бојаначких на катедру проФесорску ! Опет бијаше посла доста. Али млади проФесор нпје малаксавао. Као најсавјеснији ћак спремао се он за своја предавања. И мишљаше да ће ове године на тенанп поирављати и допуњавати своје лањске лекције, ове године мишљаше да ће бар колпко толико душом дахнути. * Баш смо изашли на сусрет краљевском комесару. преузвишеном г. барону Федору Николићу, који је долазио да отвори синодске сједнице, у којима ће се бирати епископи за унражњене епархије. Рекох младоме проФеоору ГрујиИу: „Сад ће и Ваша еиархија добити епископа," а он ми одговори: „И треба ; но жао би ми било да добије за еиискоиа човјека који иема с/рца ни љубави за онај на,род. и И трећи дан послије тога пропесе се кроз Карловце глас, да је Михаило ГрујиИ изабран за епискона горњо-карловачког ! Већ као изабрани епископ ироизведен је 20. октобра за ирошосинђела , а 26. октобра о. г. за ссрхимандриша. Млади епископ, уздајмо се у Бога, сачуваће својој енархији љубав, коју јој је желно. Очеличен у школи патље и рада, носи он својој епархији ерце пуно плодотворне љубави. Само, Боже, дај му здравља. А ти љубљено стадо његово, прими га љубављу, с којом ти он долази ! В.