Srpski sion

Б р . 49.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 791.

ти оно што бисмо хтели на нрвн ноглед да значи.него може значити то исто што и грчко оураМ&ш т. ј. скупити, сабрати. Има глагол у старословенском језику. који нема инфп нитива. и којему је основа пд, што значи уећј и ићи Од тога глагола сложен аорист гласи |ддо\г>, прост аорист идг. пресеиат |лд„\. имперфекат пдгдм, раП. ргаез. ас!;. пдм : кцљштл раг1. ргае1. ас1. 1. идћ. У зограФСКОМ јеванђелију у VI. гл. 33. ст од Марка долази тај глагол : п кнд-бшл и ■вдп.штд (гадљипд) н иознлшл Н мнозн и у нашем Никољском је ваиђелију долази тај исти глагол на том истом месту : н вндеше е г.доушге н познлше е мнпзи То место у црквенословенском гласи овако: И кид-ћшд и\*7, ид^ цји ^ж народк! н позндшл нух дхно.зи То гласи српски: и видеше их где иду. Тај се глагол нд што значн ићи употребљавао у врло старим сгарословенскпм споменицима па је доцније замењен глаголом нтн = и$и, као што се внди из гл. VI. ст. 33. од Марка. Тај се старииски глагол могао задржати и уцрквенословенеком језику у облпку гадми и то Еарловци.

еамо у 1. гл. 4 ст. у делима апостолскпм. Кад то знамо, онда нам може бити јасно место: сх шшн же и идмн и онда то место и у црквенословенском преводу одговара потпуно оригиналу 0% нил\и же и гадми покел-ћ имх и» 1ер!зсдлил\а ш и»л^члтисд треба дакле превести: а и догиавши с њима. а то је скупившн, сабравши их, заиоведи им да не иду из Јерусалима. Мдк|Д дакле не мора значити овде једући него идуЛи или као што се овде може превести са дошавши. Овом тумачењу иротиви се тумачење епискона Михаила, који у својој књизи „Толковни апостолг Д ђннгн свн тнхђ апостоловг" (Москва 1886) преводи: ст> иимиже и пднВ = собравт. ихт. (по другому толковант греческаго слова, которому слЂдуетт. и слнвенскШ переводЂ: сђ ними вкушап пиш,у — адни 1 . Ја сам пак покушао само да доведем црквенословенски превод са оригиналом и другим иреводпма у склад а је ли баш ово добро ; то остављам свештенству на промпшљање. Јован Жавакови!.

ПРЕДЛОГ ЗЛ УРЕДБУ о устројству православне српске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије. (Наставак.)

Глава 1ХХ Дужности дечије и родитељске. §. 327. Свако српско дете мравославне вере обвезано је да нде у евоју школу, од навршене шесте до навршене дванајсте године у редовну свакидашњу, а од навршене дванајсге до навршене нетнајсте у повторну школу, а родитељи или њихови заступниди дужни су да децу своју у школу шаљу. Само су она деца од ове обвезе о лобођена, која после свршеног IV. разреда огновие школе нређу у више или средп.е школе. §. 328. ГГре навршене шесте године не нрима се дете у основну школу. §. 3^9. Деци телесно и душевно не| азвијеној или болешљивој, и децп, која немају школе у своме месту, те морају далеко да иду, особито по бреговитим пределима, може дозволити местни школски одбор. да пођу у школу за го дину дана доцније. Болешљивост у сумњивим случајевпма има се лечничком сведоџбом по тврдити.

§. 330. Привремено и стално разрешава и исључује децу од шко е црквено-општински школски одбор и води о томе тачан попис. §. 331. Родитељи и њихови заступници могу своју децу и код куће школовати, но мор >ју их на крају сваке школске године доводити у српску вероисповедну школу. да ту пред иснитном комисијом полажу испит из свих предмета, проиисаних за српску вероисповедну народну школу. За полагање сваког испита имају дотични родитељи или заетупници претходно положити најмање 5 ®ор. у црквено-општински правоелавни српски школски фонд , а осим тога по 2 ®ор учитељу и управитељу школском. Деца, која полазе друге основне, а не српске вероисповедне школе, дужна су у српској вероисповедној школи положити на крају сгаке школске године испит из науке вере и српског и црквено-словенског језика и из црквеног поја н>а, а родитељи или дечији старатељи дужни су за тај испит горе прописане таксе платити. §. 332. На месец дана пре почетка школске