Srpski sion

С тр . 834.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене. Тако који се супроти власти, супроти се наредби Божијој; а који се супроти примиће гријех на себе. Јер кнезови нијесу страх добријем дјелима, него злијем. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти, чини добро и имаћеш хвалу од ње; јер је слуга Божиј теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божиј слуга осветник на гњев ономе који зло чини." (Рим. 13,, 1—4.) Из ових речи св. ап. Павла дознаје се тачно и јасно не само одношај верних према властима, него и одношај власти према Богу. И „кнез", дакле и власт је „слуга Божиј." Па као што сам Бог устима Јединда свога налаже и захтева : „Подајте ћесарово ћесару", тако је исто дужан и „ћесар" као „слуга Божиј" налагати и заповедати, да се и „Божије Богу" даје. (Мат. 22. 21.) И власт је дакле дужна од своје стране чивити све што је нужно ради утврђења вере и ирославе имена Божијег и да у извесним случајевима буде „осветник на гњев ономе који зло чини." „Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроти примиће гријех на себе". Противљење власти и неизвршење њених наредаба — црква узима као противљење самоме Богу и неизвршење наредбе божије; према томе би власт, на противљење Богу и неизвршивање божијих заповеди требала да гледа као на противљење њој самој и неизвршивање њених заповеди, јер је власт као „слуга Божиј" — дужна издати забрану против противљења Богу и неизвршивања Божијих заповеди. Увреду и погрду било какове власти, а особито више -— власт је најстрожије забранила и прекршаје те забране она и казни строго А против ронтања и хуљења на Бога и погрде имена божијег — је ли издала власт какову наредбу и забрану? Ако није, зар то учинити не би дужна била, као „слуга Божиј и осветник на гњев ономе, који зло чини"? Ако је о томе наредбу издала, ако је хуљење Бога и погрду имена Божијег забранила — онда од куда је то, да данас не само одрасли,

него и момчад, па и сама деца на Бога отворено хуле и име Божије јавно погр ђују, па за све то остају — некажњени?! По томе, за то, што је вера попусти ла, ослабила и оболела, томе је крива, томе је узрок и сама „власт;" крива је пак у толико, у колико је доиустила својим потчињенима, да у недељне и празничне дане, у дане иосвећене Богу, прослави имена Божијег и спасењу душа верних, да у те дане своје обичне иослове свршавати могу, и што не настоји, да њени потчпњени предходе народу примером, како у похађању св. цркве и богослужења, тако и у доугим добрнм и богоугодним делима. Ако је својим подручнима рад у недељпе и празничне дане забранила и нохађање св. цркве и богослужења у дужност им ставила, па ако то не бива — онда је крива, што трпп и донушта, да се њена забрана и наредба гази н не извршује. С радошћу и одушевљењем морамо поздравпти ту свакако лепу иојаву, што је наша угарска влада донела „закон о светковању недеље", који је пустила у живот 20. јула (1. августа) ове године. Тим ноступком својим доказала је влада да схваћа свој одношај према Богу и да је као „слуга Божиј" вољна од своје страие прииомоћи величању и прославп Бога. Желити је само, да влада поради п настоји, да тај закон не остане само „на паииру" , као и то, да се тај закон у свој опшир ности својој изводи и да га је дужан чувати и извршивати сваки : почев од првог па до носледњег и од најмањег на до највећег.

Наведосмо — по свом мњењу и уверењу, по свом знању и схваћању — узроке „болести вере" ; исказаем^, шта мислпмо о томе : „зашто је тако мало плода на њиви Господњој?", као и о томе: „зашто је у нашем народу похађање св. цркве и богослужења врло немарно?" и „зашто попина проповијед нема значајнога утиска на народ?" Трудисмо се да доказима, разлозима и паводнма из св. писма све он О ј што рекосмо, засведочимо и утврдимо. И сад остављамо поштованим читаоцима овог уваженог листа, да оцене