Srpski sion

Бг. 7. „СРПСКИ

детета еви потребни податци (ма били еасвим једиаки) имају потпуио и доеловце иеписати, односно убележити. Особиту бригу треба иолагати на тачно убележавање имеиа и ирезимена крштенога односно његових родитеља. У нас има п сувише елучајева, да родитељи детињи имају у обичном, приватном животу са свим друга презимена, различита од оиих, која им се ирпдају у јавном животу. С тога свештеник, нарочито, ако је у општини још неиознат, треба добро да испита: које су права имепа и презимена детињих родитеља, те да у матр. заиисник уводи само нрава имена и ирезимена — јер свака, у погледу имена и презимена учињена погрепгка може да буде од недогледних поеледица. Ако свештеник из евога домовиог иротокола, или из пређашњпх матрикуларних записа, не би могао тачно да сазна име и ирезнме детињих родитеља, а при том се не би могао оелонпти ни на исказе бабице и кума, или на еведоџбе суседа и нознаника детињих родитеља — треба од детињих родитеља да потражи крштеиа им нисма, или њихову, од надлежие полптичне области истављену т. з. „завичајиу еведоџбу", па из тих званнчних иеирава, да ее увери о њиховим именима и презименима. Да не би .једни и иети родитељи нмали деце, која су нод једним и истим именом крштена, те да та околност не би служила за повод каквој забуни — евештеник треба да посаветује кумове, да деци једиих и истих родитеља не дају једиа и иета имена. Ако родитељи и кумови не би тај савет никако хтели примити, свештенику не остаје друго, него да задовољи жељи родитеља п кумова, али за разлику под једннм именом крштене деце једних и иСтих родитеља, мора иза имепа раније крштеног детета ставити реч „старпји" или „старија", а иза имена касиије крштеног детета „млађи" или „млађа". Ако је тајну крштења пмд дететом евршио свештеник, онда мора у дотичну рубрику, где је реч о стројитељу тајне кјпнтења, својеручно нотнуно и дословце уиисати евоје име, презиме и карактер н. ир. Петар Поновић парох, адмииистратор или капелан, а никако само: П. По-

СИОН." Стр. 107.

повић, и без иепиеа евога евештеничког карактера. Но питањеје: ко ће испунити рубрику, у којој је реч о етројитељу тајне крштења онда, када над дететом тајну крштења није сам евештеник извршио, већ је по великој каквој нуждн дете крстила можда бабица, или друго које неоевећепо лице? Као што је познато, наша догматика дозвољава, да у елучају преке нужде може новорођено дете и бабица или ма ко други од световних крстити. То бива онда, када је новорођено дете елабачко, те ее је бојати, да не умре некрштено. Таково, по иужди од бабице или другог кога еветовног лица, извршено крштење — ако је нравилно изведено — не може свештеник понављати, јер дете се сматра крштеним, ако га је и бабица или друго које еветовно лице крстило. У таковом елучају дакле стројитељ тајпс крштења није свештеник, већ други неко. По томе онда у рубрику, где је реч о стројитељу тајне крштења, не може доћи име свештениково, већ име оиога лица, које је тајну крштења над дететом Фактичио извршило. Ако је дакле новорођено дете но нужди морала бабица крстити, оида ее у рубрику заииеника крштених, у којој је реч о стројитељу тајне крштења, уписује пме и презиме саме бабице. Наравио ако такво дете живо остане, има свештеник накнадио над њим извршити тајиу миропомазања — те онда у нсту рубрику упиеује свештеник и евоје име, као стројитељ тај пе мирономазања. Последња је рубрика у заииснику крштеннх остављена за разне нримедбе, те се у ту рубрику убележава све, што ее одиосп на крштено лице, а што је при том од битие важности, а нарочито: а.) ако се у заииснику крштених не налази иоеебна рубрнка, у коју би се убележила смрт крштенога лица — онда се то убележи у рубрици „нримћчаше"; б.) у исту рубрику убележава ее свака исправка матр. заииса, но увек с позивом на датум и број налога надлежне духовне власти, која је исправку паредила: г.) нарочито се уту рубрику убележава иромена ирезимена и накнадно легитимисање