Srpski sion

С тр. 166.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 11.

ЗНАМО У1И — КОЛИНО НАС ЈЕ?

(Наставак.)

а ко Је крив дакле, што нити и до сада знађасмо, нити и данас знадемо: ко.шко нас је срн. прав. душа у карловачкој срн. прав. митрополији и у појединим епархијама и нарохијама? На то питање најбоље ћемо одговорити, ако у кратко оиншемо обичан постуиак прн прибираи .у статистичних иодатака. Шема тога постуика ова је: 1. Саборском Одбору требају податци о броју дупга у митрополији, те издаје наредбу свим подручним административним одборима, да му поднесу тачан опнс свих нодручних парохија. 2. Административпи Одбори, повинујући се наредби своје власти, издају наредбе подручним окр. протопресвитерима, да им у опредељеиом року времеиа безусловно поднесу тачан онис свих парохија из својих нротопресвитерата. 3. Окружни протонресвитери, повинујући се још впше својим властима, издају журне паредбе подручном свештенству, да им у кратком року времена под теретом личне одговорности поднесу тачан опис својих парохија. Као што видимо све се то лепо и красио наређује. Али иитање је како се све то извршује? Извршење је свакако теже него наређивање. Лако је властима, које само паређују и заповедају, — али је миого теже свештеницима, који такове иаредбе морају да извршују. Од куда да склопи свекад нема

штеиик

„тачан онис парохије ,

не само „тачног" већ никаквог домовног нротокола или сниска народа. Како да упише у исказ број душа, брачних парова, домова и т. д. кад све то он никада није пребрајао, или за то јер пије хтео, или за то јер није ни могао. Неки је можда баш ове године као новајлија дошао на парохнју -— на од предходника није наследио домовни иротокол, а сам га још није могао зготовити. Неки је оиет можда већ разрачунао са собом и савешћу својом, да се може и без домовног протокола саставити

„тачан опис парохиЈе", па шта да лупа главу и срачуиава, кад може после ручка у доброј вол,и склопити опако, по „своме начнпу" такав „тачан онис", да у њему ни прота, ии консисторија, ни Саборски Одбор неће и не може никакве нетачности или погрешке пропаћи. Неки старији свештеник можда већ одавиа нрактикује тај угодпи начин, па што да га мења, кад му нико никад пишта замерио није. Неки ће се свештеник можда мало и ужасавати од те праксе — али шта ће, време лети, прота нрети, мора му се одговорити, иа ма како. „Ваљда неће то г. прота, или тамо у коисисторији — баш тако много загледати"! И ко тако мисли, заиста врло добро мисли и још боље рачуна. Јер шта бива? Неки г. прота прикунио је тачне описе парохија од свих свештеника, завио их можда и ненрегледане у једап општи завој п послао епарх. власти. Неки су можда сравњења ради, загледали у лањске или старије такове оппсе, па можда им се иодатци из некојих нарохија учинише и невероватним, а некоји можда баш очевидно и лажним или непоузданнм — али ко ће сваку ситницу истраживати, ко ће опет на ново пискарати и искати тачније податке, кад је и оиако сувише иискарања. Добро ће то бити — консисторији! И онако неће то нико живи загледати, осим конс. бележника, а овај за цело није тако луд ни махиит, да поред својих хиљаду нослова и триста невоља предузима да хвата туђе недоследности. И заиста тако и бива! Рачун је и овде са свим добар! Од појединих окр. протопресвитера, дакле из целе епархије прикупљене тачне описе парохија Фактично нико не загледа, осим конс. бележника, а тај човек, тако је преплављен другим званичним иословима, да му — све да је и најсавеснији и највреднији, обично ни иа ум не нада, да се он уверава о тачности и веродостојности прибраних података. Узеће дакле све те нрибране податке, везаће их уједно, и пошто у сед-