Srpski sion

Стр. 258.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 16.

пријатељи православља. ГроФ Толстој је човјек, али уништење човјештва ником није толико на памети, колико њему. Чудновата појава! ГроФ Лав Ннколајевић Толстој је усијани вулкан, у ко.ме кључа идеализам и материјализам, оптимизам и песимизам, вјера и невјера, мудрост и лудост, свијест и несвијест, живот и смрт. Ои пропагпра своју мнсао, он хоће да је изведе, све могуће начине и сва могућа срества тражи и налази он, 1 ) само да задобије признања мисли својој, он се бори за остварење својих идеја и улази у борбу, но не да човјештво приведе к животу, већ к смрти! 2 ) Ваистину, чудновата појава! Православна Русија брани се од Толстовштине, која налази одзива нарочито у онпм круговима који дшпу духом ненароднијем. Цензура руска забрањује списе гроФа Толстоја, али бадава; они се читају у Русији, као рукопис, литограФисапи. И сам сам се с његовом „Крајцеровом сонатом" упознао кроз један литограФисани примјерак исте. Извјесни кругови руски вапију томе чудноватом грофу: „Учи наст., великш нашт, учителв, учи!" И он их учи. А прави пријатељи рускога народа бране масу од штетнога утицаја грофових идеја. Толстој значи данас читаву литературу. Из те литературе, ко хоће да види, може се увјерити, да гроФ Толстој у магловитим својим теоријама проповиједа науку штетну за његов народ, штетну за човјештво. А и за што да ие проповиједа тако, кад он нема „народа" свога, кад је по његовој мисли главна сврха човјештва да се уништи. Херцен, Чернишевеки, Доброљубов већи су пријатељи човјештва, но што је гроФ Толстој. Нихилисте би хтјели створити ново сретно човјештво за рад и живот, Толстој би хтио препородити садање човјештво, да иренорођено величанственије пропадне. Препорођај пак, како га он замишља, састојао ') Стари еклектици су вишта спрам овог новог филосоФа. Ово је најмаркантније изразио један његов критичар на западу, рекавши: што нам је Толстој казао, а да нијесмо то већ прије њега чули? 2 ) Нестанак човјешта, то је једина правилна конклузија која се може извести из „внаменитога" дјела Толстојева, које носи натпис „Крајцерова соната". Није нам срећа ускраћена. И на свом језику можемо то дјело читати. Ма не у издању „Матице српске". Биоград нас је претекао. Отуд нас хоће неко да поведе, путем Толстојевим, правце у Нирвану!

би се у томе, да човјек обори сав данашњи ред и поредак. Из срца свога треба човјек да ишчупа љ у б а в с п р а м о т а џ б и не, јер то је гадни продукат неразумног васпитања. Из друштва људског треба да нестане сваке власти, јер власт је насиље. Човјеку Толстојевом не треба суда, јер суд је зло. Ра.та треба да нестане, јер рат је насиље. А присега вјерности, као санкција обмане, ружи човјека. Зла нема, или бар човјекне треба да ствара отпор злу. Толстојево човјештво ваљало би да буде религијозно, али у његовој религији нема Бога, нема вјечног живота, нема б е с м р т н о с т и. Сиромашак И с у с био је паметан човјек. Он је учио људе да нема другог Бога, осим човјекова разума. Разум је бог. Разум је врховни судија свега. ТТГто разум рече, то је безусловно добро. Што он не одобрава, то не треба чинити. Ако те твој разум учи, да је лудо ићи на војску и убијати тамо Турке или БВемце, ти немој ићи. А Толстојев разум, његова религија разума, коначно забрањује свако ратовање. Шта мари Толстој, ако остали свијет не прими његово учење, Русија треба да га нрими! Ово су само неке црте Толстојева учења, које су разбацане но разним његовим списима. 3 ) Укус је разнолик, назорн појединих људи различни су. Тако је свуда у свијету, па тако је и код нас. Једном и другом између нас Срба, може се Толстој допадати. Овоме и ономе опет недопадати. И док појединац чита и гута Толстојеве теорије, не треба то ником да буде противно. Али ако тај нојединац покушава пресађивати те теорије у нага народ, има тада и сваки поједини Србин права запитати: да ли су те теорије корисне за наш народ? Хотимично пуштам из вида оно друго питање, наиме пптање о вриједности тих теорија самих по себи. Осим нас су оне никле, и онај коме су оне ближе, расправио је то питање. Ми морамо само питати: треба ли 3 ) Кога интересује опнгирнија анализа Толстојевих списа, може је наћи у „БесћдБ1 и поученјн Никанора архиепископа герсонскаго и одесскаго", Т. IV. Одесса 1887. Осим тога у појединим свескама казањског журнала „Правоеланвш собес^дникт,", задњих година. И петроградски „СтранI ни кгб " забавио се који пут са списима Толстојевим. ,