Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ, §а тжтттш В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ. «-н§ј у НОВОМ САДУ 9. АВГУСТА 1892. р—'

0Т80Р1Н0 ПЕСИО „Католичком Листу" у Загребу „о правосдавном догмату о цркви." (Свршетак.)

ПД.0 поЈјимо даље. Г. писац иза овог вели, да они у штампаном одломку моје догматике иа ,ЛТространог православног катихизиса" и догматике архиепископа казаиског Антонија наведени одговори на питање, шта је црква?, ако су тн наводи од мене тачније нриведени, него они наводи, које сам привео из оне тројице римских богослова, „не ваљају управо нгнита." Пре свега имам на. ово да приметим, да ја нисам крив г. писцу, кад он, дакако усљед свог незнања, на питање: шта је црква? тражи увек одговор и иа питања: каква је вероисповест цркве? какве јој тајне? ко њоме управља? и т. д. Та друга питања не могу се оног тицати, који нема с њима посла, него с првим питањем.

А кад неко одговара на она питања, која се не питају, онда за тога веле.људи, илидаје ограничен, или да је изгубио намет. Пошто нак нећу ни једно, ни друго да будем, зато сам ја тачно, верно и уредно из Роберта Белармина, Јована Мелера, Франца Хетингера, Пространог православног катихизиса и Антонијеве догматике само оно навео, што се чисто односи на питање: шта је црква? Материју пак из истих богословских пнсаца, која се односн на питања: каква је вероисповест цркве? какве су јој тајне? каква јој је управа? итд., дакле једном речи, све оно, што се не односи иа питање: шта је црква?, али ипак иде у догмат о цркви, све то ја сам навео, разрадио и удесио тамо, где је томе место у мојој догматици.