Srpski sion

С тр . 574.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 33.

надлежном органу свештеннчког удружења подиетн. Да јш ће се пак главне скупштине свешт. удружења држати у месепу августу или мају, та је ствар прилично ирелевантна. Главно је, да се скупштине свешт. удружења држе онда, када свештенство није преокупирано нити званичним нити и домаћим својим дужностима — а да лије за држање тих скупштина згоднији месец август од маја, или обратно мај од августа — то ће имати да реши прва свештеничка скупштина. Чланак 15. предложенога нацрта гласи: „да се скупштина може конститујисати и правоваљане закључке доносити, морају бити присутни, осим чланова главног одбора, најмање ј ош 30 редовних чланова". Некоји свештенички зборови нађоше да су речи „осимчланова главног одбора" нејасне, јер се ту не зна: да ли треба у скупштини да присуствују без изузетка баш сви чланови главног одбора, или је доста, да у скупштини буде најмање 1 / 2 члановаглавног одбора, даклетолико, колико је нужно и за сам главни одбор, да може у својим одборским седницама правоваљане закључке доносити. Нема сумње, е би крајње непрактично било захтевати, да у скупштини морају бити присутни сви чланови главног одбора, јер ако би се то захтевало, онда би се, због недоласка овога или онога одборског члана, држање скупштина са свим отешчало, па можда и онемогућило. За то је и донесен предлог за одлуку: даје за скупштину довољно, ако су на њој присутни најмање У 2 чланова главнога одбора. Некојима се чини, е је мало, што се за скупштину тражи само 30 редовних чланова, па да се може конститујисати и правоваљане закључке доносити, те с обзиром на велики број редовних чланова и на достојанство самих скупштина предлажу, да се број тај повиси на 60 или бар на 50. Некоји се зборови опет задовољају и са 30 чланова, али истичу као захтев, да од тих 30 чланова има бити бар (10) чланова протопресвитератских застуиника. Што се тиче броја скупштинара, којих се присутност безусловно захтева, да се

скупштина може конститујисати и правоваљане закључке доносити — ми мислимо, да би се у иптересу достојанства евештеничких скупштина тај број без икакве зебње могао подићи на 50. Велимо „без икакве зебње" с тога, јер смо тврдо у сред душе уверени, да ће свештеничке скупштине вазда имати толико иривлачне снаге, да ће се — без сумње — на сваку скупштину стећи не само 50, већ свагда најмање бар 100 редовних чланова. У погледу пак онога предлога (новосадскога збора) да се скупштина тек онда може конститујисати и правоваљане закључке доносити, ако су од 30 у скупштини присутних чланова бар 10 чланова такови, које су поједини протопресвитерати као своје заступнике на скупштину изаслали — имамо толико приметити, да „одбор за припремну радњу око остварења свештеничког удружења" састављајући познати нацрт правила није смерао да од скупштине свештеничког удружења створи неки свештенички п а р л а м енат, у који ће поједини протопресвитерати сваке друге године своје заступнике слати, да на скупштини заступају дотични протопресвитерат — већ је узео, да на скупштину долазе и на њој једнака права уживају сви на скупштини нрисутни редовни чланови свештеничког удружења. Ми мислимо, е не би ни ваљало да се од скупштине свештеничког удружења ствара неки парламенат, те да, на основу репрезентативне системе, поједини протопресвитерати шаљу на скупштину своје заступнике. Изашиљање заступника од стране појединих протопресвитерата десило се сада, само за први мах, тога ради, да би се с једне стране за сваки случај осигурало држање прве свештеничке скушнтине, која има удружење да оствари — а с друге стране с тога, да се остварење општег свештеничког удружења и његова организација спроведе по могућству о птп т им саутицајем свега нашега свештенства. У будуће пак када евештеничко удружење у живот ступи и своју организацију добије, на скупштине свештеничког удружења, — ако се предложени нацрт у главном усвоји — неће се изашиљати нарочити протопресвитератски заступ-