Srpski sion

Б р . 33.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 573.

% тек сваке друге године. Они, који су састављали нацрт правила, као и оии зборови, који су тај нацрт усвојили заједно са опредељењем, да се скупштиие држе сваке друге године, имали су у виду целу организацију свештеничког удружења, која је тако сложена, да је са свим доста, ако се редовне главне скупштине свешт. удружења тек сваке друге године буду држале. 11. чланак нацрта правила казује нам, да су: „органи удружења, којима ће удружење вршити свој задатак и постизавати цел а.) скупштина б.) главни одбор в.) епархијски зборови г.) епархијски одбори и д.) протопресвитератски зборови." — По што је могуће, да један исти свештеник може да буде члан свих тих органа свештеиичког удружења и да у седницама готово свих тих органа и засебних тела мора или бар треба да присуствује — није ли јасно, да би такав свештеник већи део годишњега времена у самим седницама или у путовању и у радњи за свештенпчко удружење морао провести! А где бисмо ми и нашли такових свештеника, који би за свештеничко удружење могли и хтели толико жртвовати!? Јер за једну годину отићи н. пр. један пут на протопреститератски збор, најмање два пут у епархијски одбор, па онда један пут или два пут на енархијски збор и по врх свега тога један пут на главну годишњу скунштину свештеничког удружења а можда два нут годишње и у седнице главног одбора свештеничког удружења — отићи о своме сопственоме трошку на све те зборове, одборе и скупштине, које се у разиим кад што и удаљеним местима одржавају потрошити толике новце, изгубити много драгоцено време, а уз то активно суделовати и марљиво радити у вршењу задатка, свих тих разних органа — то се апсолутно не може очекивати ни тражити ни од најодушевљеније присталице и иајвећег поборника свештеничког удружења. Не може се већ ни за то, јер један свештеник није тако слободан, да би — поред својих свештеничко-званичних дужности толико времена могао жртвовати делима свештеничког удружења. Но с друге стране не стоји ни то, као

да ће свештеничко удружење веће усиехе постизавати, ако се главне скупштине удружења чептће буду држале. Пред скунштину треба да долазе само готове ствари, Формулисани, разрађеии и добро мотивисани предлози и представке. Све што се пред скупштину изнесе, треба најпре да прође кроз реторту протонресвитератских и епархијских зборова, а од скунштине треба да добије само санкцију, те да се истакие као одлука, обавезна за све чланове свештеничког удружења. Имајући то у виду, тешко би се могло извести, да се неко питање од свих позваних органа свештеничког удружења у току једне године, као што треба расправити може. Јер у ногледу деловања и радње свештеничког удружења ми у првом реду највећу наду полажемо па протопресвитератске зборове, те по томе свако потакнуто важније питање треба најнре да се у тим протоиресвитератским зборовима расправи. Узимајући нак у обзир, да се у смислу предложенога иацрта протопресвитератски зборови имају држати приликом свештеничке исповести, која се обично држи месеца априла, маја или јунија док протонресвитерски зборови своје предлоге Формулишу и разраде, те ил у одређеној Форми поднесу епархијском одбору, док епархијски одбор проучи те предлоге појединих протопресв. зборова, те сазове епархијски збор, да и он те предлоге проучи и да их поднесе главној скупштини свештеничког удружења — дотле ће прохујати већ и месец август, када се има држати главна скупштина удружења. Иа шта да ради главна скуиштина, ако од ни жих органа свештеничког удружења није добила разрађене предлоге и готове ствари!? На што журити да се у току од 2—3 месеца дана једие исте године држе и протопресвитератски и епархијски зборови и главна скупштина — кад је свакоме томе телу нужно бар 2—3 месеца дана да, као што треба, спреми предмете за дневии ред својих седница! Када се иак скупштина свештеиичког удружења сваке друге годипе буде држала, онда ће и протонресвитератски и еиархијски зборови имати са свим доста времена, да разраде оне предмете, које им треба