Srpski sion

Б р . 34.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 599.

богоугодним делима, а иоглавито о сиасењу душе своје приљежавајући нроводити — а све то под непосредним надзором, наставом и управом својих предстојатеља, а врховним надзором својих надлежних архијереја, мимо којих они за другу црквенувласт н и т и з н ај у н и т и с у п о о н р е д е љ е љ у с в е т и х о т а ч к и х и саборских правила дужни знати, ни н р и з н ав а т и. По иредлогу том срн. прав. нар. црквени сабор, који се састоји из дветрећине световних, а од монашког реда заступљена су у њему само двојица, и то не од тога реда тамо иослана, већ случајно изабрана од оннх истих, који и све остале посланике бирају -— сабор тај дакле доноси штатуте о уређењу управе, контроле и употребљења нар. цркв. добара, рачунајући амо и манас т и р с к а добра ; о уређењу дисциплинарнога одношаја за све органе управа митрополитских, епархијских и цркв. онштинских, па чак ц манастир ских, као и најпосле дисцип. правила за чиновничко особље свију тих управа. Према овом предлогу и на супрот томе настојатељи мисле, да манастири као монашко духовне задруге, као морална и правна лица и корпорације, признате као такове од врховне др жавне власти и законодавног тела у земљи, у којој се налазе, још од оно доба, кад је та земља иодиала под ту врховну власт — н е п о дл е же в и с о ко м с р.п с к о м н а р о д н о -ц р к в ен о м с а б о р у, в е ћ с а м о и и с к љ у ч и в о с в етом архиј ер еј ско м Синоду, јер : манастире није основао ни дотирао високи Сабор, на ни сам народ сриски, већ су основали и дотирали поједини ктитори, а већином сами монаси; јер су сви наши манастири у овој земљи, без изнимке иостојали још у оно доба, кад се за високи Сабор још није ни знало; постојали су у време турскога госнодетва, за које су време манастирежитељи купом и продајом. променом и поклонима од појединих побожних и богоугодних лица стицали ливаде, пашњаке, оранице и гајеве, винограде, вотњаке н шуме, једном речи своја задружна, манастирска добра, која сада вис. сл. Саборски Одбор назнва „народно-црквеним добрима", уврстивши их у категорију осталих тако званих добара, те располаже с њима слободно и елободније, него са другим т. зв. народно-црквеним добрима. А за што ? На ком

основу и по ком праву ? Да ли по канонскоцрквеном или чисто народном свом нраву? Ако саборски одбор и народно-цркв. Сабор, називајући и манастирска добра „народно-црквеним добрима", мисли, да са тим добрима увршћеним у категорију осталих народних добара, а која у истинм, и по црквеним канонима и по позитивним државним законима, припадају као влаетитост монашким задругама или духовним корпорацијама и правним лицпма — на име којих су и у грунтовницама уписана и осигурана — има права други неко управљати, надзор над управом водпти, па чак и раенолагати или утицати, у управу се мешати, а не манастирежитељи, односно монашке задруге саме, њихови предстојатељи и надлежни архијереји, архијерејски Синод или од истог, без саутицаја сабора и саборског одбора постављени надзорници — онда настојатељи држе за свету своју дужност, да се против присвојења тог — и вековечном нраксом и позитивним, државним законима освештаног нрава свог од стране непозваних и ненадлежних, у име своје и свеколиког монашког лика најсвечанијим п р о т е с т о м о г р а д е. Манастири, као духовно-монашке задруге и корпорације, не подлеже и не могу ни у ком погледу подлежати вЛасти народно-цркв. Сабора, нити његових иотчињених органа — већ једино св. архијерејском Синоду. Па као што је једино св. Синод надлежан и властан да уређује унутарњи живот н одношаје манастирежитеља тако је исто свети Синод, и само он властан и у ногледу госнодарства манастиреког и управљања са добрима тих монашких задруга уредбе доносити и наређења чинити и издавати. „Ассеввогшш кесрпип- рппс1ра1е". Добра која припадају монашким задругама, јесу „ассе880Г1Ши" а „рппсграЈе" је сама та монашка задруга, којој добра припадају, и без којих добара задруге, као правна лица постојати не могу. Из овога се јасно види, да је онај, који је властан и надлежан да надзирава духовно-монашку задругу и њене унутарње одношаје — уједно и искључиво он властан да уреди и свеколике спољне одношаје исте задруге, и само тај има ирава и титуле водити надзор и над управом и манипулацијом са монашко-задружним добрима; а то је — свети архијерејски Синод. Но саборски одбор није тога мишљења, јер ено видимо да се у „нацрту" свом упушта и у