Srpski sion

Стр. 602.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 34.

0 НАЗАРЕНИМА. Пријатељско писмо Душана Петровића, иароха надал,ског. (Свршетак.)

рбиховом назови-иоштењу могао оих ти ваздан иричати, јер сваки дан чујеш. штошта о њнховој „великодушности." Алн најглавнија им је особина душевна, да су сви лакоми на новац. Сто иута су гори и од Чивута. Само је ли дочуо један за какву лицитацију, — ево ти их одмах ни мање ни више него педесет се искупило, те се домунђавају како ће и шта ће. Ако је каква већа ствар, одмах се удруже њих неколико, те заједнички узимају. Бива у том случају да који краће извуче, али то они сами између себе расправљају. Нашима ништа не говоре, и с тешком муком може човек у њихове заједничке ствари да завири. Тек по који, ако му је криво учињено од њихових, не може срцу да одоли, те се потужи којем од нашпх. Готово увек имају заједничких новаца. С тим новцем арендирају по који ланац земље обично под кукуруз. Ту земљу заједнички обделавају а новац од продатог усева повере једном пли двојици — у којима поверења имају. Бива и то не ретко, да дотични проневере тај новац; тада их за неколико година искључе из друштва „верујућих", и они се враћају у ред „оглашених". „Верни" седе у скупштини напред, а „оглашени" остраг. Често се догађа, да онај који је седео са свим у нрвој скамији, доспе у носледњу. Отуда наши, који одлазе из љубопитства, знају, да је који учинио какав велики прес.туп. Када иду у скупштину обично се журе, скоро трче — да покажу нред светом како они ту дужност радо иснуњавају. Иначе их можеш одмах иознати по њиховом тромом ходу, главу је сваки спуетио доле, једна му је рука у џепу а друга на стомаку увучена онде између дугмади где му се горња хаљина (јанкел) закопчава. Пресомитио се и скупио, као „убоги ђаво." Одело у мушких је цивилно, ретко ћеш којег видети у кожуху и оианцима, а и то је понајвише радњим даном, а недељом мислио би човек да су какви мајстори. Женске се иросто одевају без икаквог накита на хаљинама. Девојке су све повезане, и само ио отвореннјој боји њихове хаљине можеш познатп, да су у девојачком стању. Изгледају са погнутим главама и отромбољеним сукњама као да их је киша млавила. А када су на само у своме друштву, та-

да их стане читава цика и кликот. Са момцима којих је врло одмерен број према броју девојака, опште, али на само. Са осталима у кући, који нису Назарени, не живе никако, унраво у вечитој су распри. Ако је муж у кући прешао у Назарене, то ће жену увек терати кад је какав нразник или недеља да чини оне послове, које дотле у те дане није радила. Са иронијом предусрета наше верске и народне обичаје, и често дотера тиме жену до суза. Ако је жена прешла а муж остао, ма се овај како трудио да је одврати, ни на леп ни ружан начин не може да успе — све дотле, док она сама не увиди да је на кривом путу. Често се дешава да жена извуче грозних батина, алијс тек онда јогунаста; обично одговара : „небојте се од оних који убијају тело, душу не могу убити" — то су речи Хр. Спаститеља. Догађа се, да млађи у кући сви пређу, а старији остају. Обично тада млађи избију из руку старијнх сву власт г ге старији престају бити кућним старешинама. Млађи чине своје, а старешини од воље стоји, хоће ли се задовољити са оно мало хлеба и кућњега крова. Куд је пристао под своје старе дане са својим старим другом? Власти нема да их истера напоље, јер ако то усхте, они ће по закону изнети т куће нет шест пута више него што ће њему остати. Ако је капнтал велнки, о.нДа му може што год и остатп да може бар живети, а ако је мали, онда му преостаје штап и слепачка торба те „од немида до недрага." Е тако је то видиш, кад је комунија. Но још и таки удес није најгори. Али имаде случајева, где синови родитеље своје сасвим занемаре, шта више и отерају их од себе. А кад им човек пребацн да не извршују 5. заповед божју, која гласи: „Чти оца твога и матер твоју", они се изговарају, да код њих не важи стари завет. А напослетку отац и мати, то је „стрњика" а они су „влаће". Јадници и не номишљају, да и њима ваља остарити. Крвно сродство не иоштују готово никако. Њима је ближи један њихов Назарен него отац и мати, рођени брат и сестра. „Оно је брат по крви, али ово је по духу, ово је дакле ближе." Често се брат са братом и не састаје, а Наза-