Srpski sion

С тр . 592.

„СРЛСКИ СИОН."

Б р . 34.

с в и м и з о с т а н е, односно да се предлог за те помесне зборове одбије с тога, што организација удружења и без тога даје толике прилнке за зборове, састанке и скупштине, да предложени помеспи зборови нису ни мало нужни. На чл. 76.који одређује, да „благајна мораимати два кл.уча, од којих ће једанбитиу благај ника а други у саблагајника(којиу смислу 13. чл. ел. г.) нребивају уједноме месту) нриметише некоји зборови : а.) да је за благајне у опште усвојено „требравнје", те ио томе и благајна свешт. удружења треба да има — не два већ три кључа, од којих ће један стајати у благајника, други у саблагајника а трећи у контролора, б.) да благајник, саблагајник не морају бити између чланова главног одбора, као што се у 13. чл. сл. г. нредлаже, већ оба та благајника с контролором заједно могу бити изабрани између самих редовних чланова свештеничког удружења. Потреба овакога опредељења разлаже се тиме: што благајници и контролор — по потреби саме ствари — морају становати у једном месту, а према ограниченом броју чланова главног одбора, не може бити 3 члана главног одбора ни у једној целој епархији, а не да их може бити у једном и истом месту. — Најпосле новосадски збор предлаже, да се иза 77. чланка дода нов чланак и тај дагласи: „Финалисаие р а ч у н е г л а в н и о д б о р и з и о с и н а ј а в н о с т у о р г а н у свештеничког у д р у ж е њ а (ако га буде) и л и у з в ан и ч н о м о р г а н у м и т р о п о л и ј е к а р ловачке." Кад је већ овде реч о органу свеш теничког у д ру ж ењ а, који ће се можда издавати, имамо наноменути, е је вуковарски свештенички збор предложпо да „Српски Сион", као орган срн. нрав. митрополије карловачке, буде уједно и орган свештеничког удружења. Исти збор до душе није мотивисао Тај евој иредлог, али по свој прилици биће му мотив тај, што је свештеиство „Срп. Сион" већ обвезано држати, па када би се још морално обвезало да држи и плаћа и орган свештеничког удружења — можда би то за свештенствоу материјалном иогледу теретно било.

0 овој ствари за сад је без сумње још врло рапо говорити. Питање: хоће ли евештепичко удружење имати свој нарочити оргаи, или ће за такав усвојити овај или онај лист — решиће се потребом саме ствари онда, кад се удружење оствари и рад свој отпочпе. Ако у удруженог свештенства буде горело одушевл,ење и бујао племенити и корисни рад у служби цркве и народа, а у цели решавања својих племенитих задатака, — оно се пеће задовољити, да јавиим иословима удружења служи гостољубпо тек „Српски Сион", који као званичан орган митронолије карловачке има одржати вид званичности, те као такав, имајући своје многостручне задатке — не може ни из технпчких разлога служити јавним делима свештеничког удружења у оној мери, како би требало. У томе случају дакле, ио иотреби саме ствари, удружено свештенство знаће наћи пута и начина, да оснује и издаје иарочити орган, који ће искључиво бити у служби свештеничког удружења. „Српски Сион" само ће се радовати, ако види уза се нарочити орган свештеничког удружења, који ће узети на се известан терет решавања многих такових задатака. са којима се „Сри. Сион" тек по нужди занимати морао, те ће овај онда са пуиом снагоммоћи одговарати многостручним задатпима, које има да решава орган сри. прав. митрополије карловачке. И тиме смо проговорили о. главнијим иредлозима и закључцима овогодишњих свештеиичких зборова. Остали иредлози и закључци, који се налазе у записницима тих зборова, односе се иа мање стилистичне или систематичне иснравке нредложенога нацрта, о којима, због мање им важиости нећемо да говоримо, а све да бисмо и хтели, пе допушта пам ограничени иростор овога листа. 0 предлозима, и у онште о радњи иекојих зборова иисмо могли говорити из тога ирироднога разлога, јер не имађасмо запнсника тих зборова у својим рукама. Но и са оним, што смо до сад рекли, држимо да смо олакшали посао око раснраве предложенога нацрта правила за удружење прав. срп. свештенства митроиолије карловачке — но по што смо, го-