Srpski sion

Стр. 740.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43.

пископа руског Николе у северо-западној Америци, у Алашки. За тим се у допису напомиње, да је епископ обишао све подручне општине и да ће градити нове цркве; па онда се саонштава, да је на архијерејској служби, на којој је било много Срба, рукоположен за свештеника млади Србин јерођакон С ев а с т к ј ан Даб о в и 1к За тим се у поменутом доппсу вели ово: „Ово је први православни, рођен у Америци, који се амо запопио. Ми смо се радовали, што је и то донало нашега Србина Сутрадан у многијем нашијем новинама изашло је лијеЈшјех чланака о нашем младом свештенику. У листу „Могпш§'-Са11" изашла је и љегова слика. — Дабовићу је сада 29 година. Његови родитељи, из наше српске Боке, из Ерцег-Новога, дошли су у Америку 1860. Пошто је свршио прве науке, науми да буде свештеник и учио је школу код пок. енископа Нестора. Послије тога био је учитељ у Аласки, гдје је провео 3—4 године. По доласку епископа Владимира, пре три године, врнуо се у Сан-Франћиско и у манастиру био је зађакоњен. Године 1890 отишао је у Русију и био је у Петрограду, Москви и Кијеву. Наравно, научио је више језика, те ће тако у идућу недјелу служити нрву службу на инглеском језику. — Епископ Никола наредио је нашем Севастијану Дабовићу, да до двије недјеље путује кроз сва околна ближа мјеста, гдје има православног народа. Он ће ићи као проповједник вјере. У околини има нреко 3000 православнпх душа. Еиископ му је дао власт, да види гдје има скупа највшни број православних и да се ту установи нова црква. То ће можда бити најирнје у покрајнни Амадор-Контри, пошто онамо има највише православног народа, а то су баш све Срби." Српском свештенику Дабовићу желимо срећна уснеха у светом делању му међу нравославном браћом у далекој Америци! — (Племенит родољуб.) Г ВасоПетричић, трговац и иодначеоник варошки у Љубљани, родом из Коренице, у бившој војној Крајини, хоће да учини својим земљацима велику задужбину. Он је још пре 40 година отишао из Коренице у словеначку Љубљану, где је ноштеним трудом и радом стекао себи лепа угледа и знатна иметка, па је сад наумио да у своме родном месту Кореници сагради православну цркву. Тај честити добротвор обећао је још својим Кореничанима, да ће им за

читаоницу подићи „срнски дом", који ће стајати до 6000 Фор. Осим тога се овај племенити родољуб и до сада дарежљивошћу својом често сећао Срба Кореничана. Нека је част и слава добротвору и родол,убу Васи Петричићу! — (Прелаз у правоелавље.) Као што се из Варшаве јавља, нрешло је у Руеију и примило нравославну веру у старославном Почајевском манастиру, у Волињу, у кратком времену 3000 аустријских поданика, које унијата, које католика. За нрви мах стара се манастирска управа за те исељенике и нове исповеднике православне вере. А игуман Почајевског манаетира Филарет обратио се међу тим у Петроград, да руска влада тим досељеницима подели земљишта за стално насељење, и да им даде нотпоре за набавку економских средстава. — (Српски учитељски конвикт у Новоме Саду) примио је ових дана од г. Др. И. Вучетића, као извршиоца тестамента, легат покојног Томе Зековића, грађанинановосадског, од 1000 ф , а. вр. Слава Томи Зековићу! — Осим тога уписао се за новог члана потномагача са прилогом од 50 Фор. г. Др. Душан Миланков и ћ из Даља и уплатио је своју нрву рату од 10 ф .; а тако исто положио је другу рату од 10 ф . члан потпомагач г. Др. Милан Максии м о в и ћ из Даља. Хвала и слава овим цриложницима! Са свима уплатама порастао је до данас фонд срп. учитељског конвикта преко 18.000 ф .

— (| Павле пл. Михајловић) свештеник и у м и р о в љ е н и у ч и т е љ у Н о в о м е Са д у преминуо је 26. септембра о. г. после кратког боловања у 67-ој години живота свога, а погребен је 28. септ. о. г. Покојник је још пре четрдесет година постао ђакон и учитељ новосадски, па како је још у почетку своје свештеничке службе дошао у опреку са овдашњом српском црквеном општином, није могао никако бити изабран за свештеника новосадског. Пошто пак ван Новог Сада није хтео ићи никуд на другу парохију — ма да је вшпе пута позиван био то се задовољио учитељском службом на овдашњој срп. основној школи, те је као учитељ пре две године и умировљен. Као ђакон и после као пресвитер служио је општину новосадску драговољно и радо, ма да као свештеник није био плаћен од ње. Више година вршиоје и писарске