Srpski sion

Стр. 28.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 2.

црема својим целима уиотребљавају. (Тако је с деснице.) Ето тако бих ја могао да уцоређујем све иослове и радове у оквиру ове наше, ма и малене самосталне црквене државице са пословима велике државе — али на крају крајева ипак би ме запитали моји поштовани другови од опозиције иронично: А где ти је у том уставу тако важно министарство спољних послова? Има у нас и тога, ма да ми не терамо политику. У нас врши дужност министарства снољних послова јерархија наше цркве, која је архијерејским синодом иозвана и дужна, да води, према учењу наше свете вере, по правилима и законима наше цркве једино ту политику: да православно Српство у својој јединој, светој и апостолској цркви буде срећно и напредно! (Живо одобравање — с деснице.) Али казаћу ја вама које министарство нема у овом новом уставу обележено. (Чујмо!) Нема у уставу министарства рата. Тај смо посао оставили оним српским новинарима, који гаје у нас међусобни рат. Тај је ресорт у добрим рукама! (Општи смеј.) Но махнимо се тогаратовања —јер ко уме да тумачи симболику грба ове наше сриске митронолије — тај ће доћи на друге мисли. Ено нам оно бело поље у нашем грбу каже: будите срцем и душом својом чистп, као голубови; плаво иоље учи нас: будите верни и одани својој православној вери и милој српској народности; црвено иоље нас учи: браните и крвљу својом светиње своје, аманет прадедова ваших; а четнри челична оцила веле нам: будите постојани у своме и челичите се слогом, јер само слога Србина сиасава. (Живо одобравање.)

Све ово читам ја са грба наше митронолије, који стоји под знамењем светога крста и управом архијерејског жезла и који штите и хране анђели небески. (Живо одобравање с деснице.) Али кад ја видим како се шири радикализам на црквеном пољу нашем, како све то више обара ауторитете, без којих не може црква наша да буде, онда ме спонада тешка брига за буду1 )Ност цркве наше и народа нашег. (Један посланички глас са крајње левице: Будите ви само иравославни, ца се не бојте!) Посланик Стеван В. Поповић: Ја сам бпо вазда православан животом и радом својим — о томе ћу свакога увернти на делу. Ја Вама, госнодо радикали, који сте овде на овоме сабору, не одричем, шта више радо Вам иризнајем: да сте Ви одани синови своје свете цркве, да сте родољуби, који своме народу добра желите — али ја говорим отворено: бојим се радикализма у цркви! — Јер радикализам може да произведе индиФерентизам — а чим настане индиФерентизам у цркви, онда је поље црквеног живота оно, што је напуштена њива, на којој буја сваки коров и отровна бил>ка. На томе пољу рађа се онда лако и брзо и атеизам. Ја се бојим да не настану и такова времена у нашој цркви, јер тешко нама када и у нас буде пар врелих кобасица више вредио, него топла молитва, а чаша иива внше него свето нричешће! — Онда збогом наше лепо православље, али збогом и Српство у овим земљама! (Бурно одобравање с деснице — живо порицање с левице.) А сад молим да ми дозволите, да учиним две три примедбе и на говор врло поштованог г. иосланика др. Михајила Полита. (Чујмо!) Ље се.)

М О Л Б А СВИМА ОКР. ПРОТОПРЕСБИТЕРИМА СРП. ПРАВ. МИТРОПОЛИЈЕ КАРГОВАЧКЕ.

После нове године наступа време, када окр. протопресвитери подносе надлежним својим епархијским властнма годишње статистичке исказе о свештенству, парохијама, народу, учитељству и школама у подручннм им протопресвитератима. Из тих статистичких исказа, када бисмо их из свих протонресвитерата наше срп. прав. митро-

посије карловачке добавити могли, створили бисмо слику, у којој би нам се јасно приказао број нашег свештенства, парохија, народа, учи тељства, школа и школске деце — а та би нам слика врло добро дошла у цељи нознавања свога народа. Кад већ немамо за митронолију нашу нарочито статистичко звање, које бп систематски