Srpski sion

Стр. 40.

„СРПСКИ СИОБ."

Б р. 3.

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ СТАРО-КАТОЛИЧКИ КОНГРЕС У ЛУЦЕРНУ.

Старокатолици, иротивнпци новотарија у римској цркви, који сачињавају иосебну заједницу хришћанску, у тежњи да очувају чистоту вере на основу св. нисма и св. иредања, од времена ватиканског забора из год. 1871., када је донееен онај ни на чему основани инзулт на цркву Христову о непогрешивости паие ; састају се иериодично у редовне коигресе, иа којима расправљају она религиозна питања, која њих морају да деле од цркве која стоји под духовном јурисдивцијом римскога напе, и сваки тај конгрес доноси све више важнијих и врло погодних плодова. Већ први конгрес старокатолика, који је држан у Колину 1890 г. и о коме је римокатоличка штампа са неким нрезрењем говорила, не дајући му, као иокрету у цркви, никакве важности, јасно је доказао, да старокатолицизам, не само није ослабио у делању своме, него да се за врло кратко време развио на основу здраве идеје о установљењу праве саборне и апостолске цркве на заиаду. Није чудо дакле, што су се сви они, који су пажљиво пратилп црквенорелигиозни развитак старокатолика, радо одазвали братском позиву хришћанске ирсдусретљивости, те су нрошле године похитали у диван швајцарски град Луцернна међународни конгрес, на коме, осим представника старокатоличких општина из разних земаља, беху и иредставници осталих цркава запада и истока па и нравославних, у опште свију, које не зависе од папства. Овде ћемо ево еноменути важннје личности, које су биле на конгресу а не нрипадају старокатолицима: које по превасходству застуиаху епископи : Рајкенс и Херцог и архиепископ холандски Хул. Из Грчке је био архиепископ иатраски НикиФор Калогерас, као заступник атинског митрополита; из Русије: духовник Њихових Величанстава руског цара и царице: нротопресвитер Ј. Л. Јанишев, начелник цркве руског посланства у Берлину иротојетеј А. II. Маљцев, начеоник руске цркве у Паризу Д. В. Васиљев, свештеник М. Н. Казански и иознати поборник старокатолицизма генерал А. А. Киријев; из Јерусалимаје био проФесор богословије Исак као председник јерменске цркве; из Енглеске епископи: солеберски и вустерски и као застунник архиеиископа кен-

терберијског ректор Р. 0. 0.лдхем;осим тога каноник Мејрик са више свештених лица; нз Ирске дублински архиенискои Пљункет; из Немачке проФесори: Бајшлаг и Ниполд; из Француске чувени нроиоведник Хијацинт Луазон и још неколпко иастора; из А м е р и к е др. Невин са неколико другова; и других толико, да се за овај конгрес у Луцерну може рећи без претеривања : „билоје побожних људи од сваког народа, који је под небом" (Дела ап. II. 5.) као оно негда у Јерусалиму. Питања, која су расправљана у конгресу овом, у коме беше толико и тако одличних иредставника са разних крајева хришћанског света, беху како по важности им тако п по духу, којим беху проникиута, од великог ннтереса. И ако су сва питања ова важна, ми ћемо овде да изнесемо најзначајнији и најглавнији моменат, који се поглавито тиче нравославне цркве и из кога се јасно види и интенција, која руководи старокатолике у њиховој опреци према панству. За нас је најважнији говор еиископа старокатоличке швајцарске општине Херцога, кога је држао на богослужењу пре отварања конгреса, и у коме је поздравио све сакупљене богослове, предетавнике православног истока, а међу овима поглавито натраског епископа НикиФора, [који је као носилац вишег јерархичког достојанства сред православних иредстнвника био центар нажње и поштовања. домаћина — швајцарских старокатолика. Колико је ваљан говор овај по православље, нека о томе суде сами читаоци, за то им га ево ниже и доносимо. Говор је држан 30. августа у старокатоличкој цркви и то уз такве околности, које иоред садржине говора пробуђујујош јачи интерес за нас нравославне хришћане. Ево говора тога: „Христом Господем сабрани зборе! Мени је у део пала та част и радост, да већ при овом богослужењу могу поздравити неке високе црквене достојанственике, који су се стекли амо са истока и запада, да учествују у нашем конгресу. Са особитом радошћу и поштовањем ноздрављам високодостојњејшег господина архиеиископа патраског НикиФора! Госиодин архиепископ је дошао из земље, ио којој је апостол Павле много пута и ио разним местима