Srpski sion

Отр. 294.

Б р . 19.

једну установу у њезином првобитном карактеру, пошто је иста и под окрутном владом војничкога запта била кадра да очува религиозно-моралну основу живота народа и да унесе у живот тај знања најнужнија и човеку и грађанину. И овај учтиво потписани српски источно-православни нар. црквенн сабор, саставши се но премилостивој дозволи ЕБеговога царског и апостолског краљевскога Величанства, свога узвишенога владара, да нродужи своја саветовања око уређења одношаја подручних му срнских источно-православних автономних школа и иросветнпх завода, није могао, да ио законитој дужности својој не обратп пажњу своју питању вероисповеднога значаја српскпх источно-православних народних школа у бившој војеној крајини, јер је и он дубоко уверен, да су те школе од постанка свога вазда носиле на себи чисто вероисповедни и национални тип и да је баш у добро схваћеном интересу домовинске културе, да те исте школе тај свој карактер и на даље задрже. НоштујуКи у Вашој Преузвишености човека,, који строгом нравичношћу и лојалним иоступком радо и вол.но уважава дугим хисторијским развитком уиражњавана автономна права и који сваком даном приликом настојава, да нрема иремилостивим интенцијама Његовог царског и аностолско краљевског Величанства и у духу отаџбинских закона доводи узвишеним патриотизмом и државничком мудрошћу у суглас државме интересе са интересима нојединих конФесија и народности, — усуђуј е се нотписани српски источно-православни нар. црквенн сабор да нриступи с најучтивијом молбом: да Ваша Преузвишеност благоволи на темељу §. 25. XXVII. зак. чланка од год. 1873. поднети високом угарском државном сабору иредлог, да се угарски XXXVIII. законски чланак од год. 1868. и на школе у нодручју бивше војене крајине распростре. Распростирањем свију благодети номенутог законског чланка на речене школе дала би се могућност, да се многогодишње тегобе српских источно-нравославних општина у подручју бивше војничке крајине санирају и чланови тих општина начине учесницима оних истих иовољности, које њихови једноверници и суплеменици у осталим крајевима Угарскс уживају. Из XXXIV. седнпце сраског источно-иравославног народно- црквеног сабора, држапе у Ср. Карловцима 30. новембра (12. дец.) 1892. В ашо.т преузвишености с најодличнијим поштовањем ^с-гтоо-н4ч-о--т7ора^осаа1)'>ил- срисГс и -н<х/р0СЈ/Н/О-<са^ор: ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, с. р. ПАТРИЈАРХ — ПРЕДСЕДНИК. СТЕВАН В. ПОПОВИЋ, с. р. ЕВГЕН ДУМЧА, с. р. САБОРСКИ ИЕРОВОЂА. САБОРСКИ ПОТПРЕДСЕДНИК. III 5,1 НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

По уводном члапку у 28. бр. „Србобрана" о. г. морао је читалац судити: е је председник срп. прав. црквене општине баноштарске понудио у име православних

тамошњнх Срба прелазак на унију, и да је тај исти председник примио и онај „топли" и „многобрижни" одговор пресветл. г. бискупа крижевачког, односно г. бге^есН-а.