Srpski sion

Стр. 488.

Б р . 31.

рада п бадрог. строгог падзора — интсрнигте увек ће моћи саразмсрно већи уепех иоказати, него ма какве екстернисте. Свакако ће п у мопашкој школи бнтп довол.них и великих тешкоћа у послу око васпитавања деце и младића, који су нн другс школе, пли можда од куће допели собом у завод и неке зле склоности и обичаје — али заводској управп п наставницима вазда ће стпјати на расположеп.у довол.на дисциплинарна средства, да васпитаље својих питомаца у најбол.ем правцу што правилније регулишу. Једно од тежих иитања је ито: дали да се иитомци и преко Феријална два мссеца у заводу задрже, или да се отнусте родител.ским кућама, односно у манастире, којима припадају. Одмор је нуждан и учитељима и ученицима, те се не може ни замислити школа и учен.е, без Ферија и одмора. Али с друге стране, неби ли било оиасно, а можда и кобно по васпитање ученика монашке школе, када би ее иреко лета раснустили, те би у родитељским кућама, или у манастирима изложени били можда свим оним штетним мо ралним упливима, од којих су у заводу најбрижл.ивије чувани? Захтев строгог моралног васпитања изискује, да питомци монашке школе, док год цео 4-годишњи течај не сврше, непрекидно остану у заводу. И школски одмор имају питомци у заводу ировести, одмарајући се, али уједно и веџбајући ее у иојединим наставнпм предметима, нарочито у црквеном појању и у економским иредметима — а уз то би имали преко лета при разним економским радњама и делотворно и практично учествовати. Осим тога имале би се иреко Феријална два месеца са иитомцима изводитн разне екскурзије у манастире и на већа п углсднија властелинска добра, на. којима бн питомцп своја економска знања и познавања очигледпим начииом проширивати могли. 11о правилу дакле оетајалп би питомцп кроз све 4 године у заводу, но по ванредиој доказаној иотреби или пуждн могло би се но иеком иитомцу, на захтев његових родитеља или етаратеља и сродника, краћи илп п.мито дужп допуст дати, но у таквим случајевима требало бн обзира имати на морално владан.е дотичпога питомца, за кога се донует иште, те би се добрим нитомцима могао давати допуст и лакше и чеш ће, као у име иеке награде, а нитомцима ло(.Наста шијега владања теже, ређе и тек под извесним строгим условима. §• У свакоме разреду монагаке гаколе држи се пбгодишн.и испит крајем јануара меседа, а завргини годмгап.и испит крајем јуиија меседа сваке године. Питомци, који четврти годиган.и течај свргаују, подвргавају се на крају гаколске године закључном строгом исииту, на којему председава изасланик падлежне духовне власти. А<1 §. 7. Пошто би се у монашку школу, бар у почетку, нмало примати сваке годпне, односно у сваки разрсд најмање 8 —10 беснлатних питомаца, у колико би тај број довол.ан био за прираштај монашкога сталежа за целу митрополпју, односио за еве манаетире у митронолији карловачкој — умесно би било с падлсжне странс наредити, да се на 4 године након отварања монашке школс нпко не нрима у сталеж маиастирско-монашког свештенетва, ко у монашкој школи 4-годишњега течаја с успехом свршио није, јер, ако би се и иа дал.е ирнмали за монахе други, осим питомаца, монашка школа бн илузорна била и патио бп углед свршених питомаца. С друге страие сасвим би нужно и оправдано било у своје време ностарати ее за што боље ухлебљење свршених иитомаца монашке школе, јер само ће гако иоскочити углед завода, те ће и завод онда моћи добивати спремније и бол.е младиће за питомце. Свршени иитомци, који из завода изађу, ако су 20-ту годину иавршили, имају се по извесиом времену искушења, у оиредел.епом им манастиру што екорије замонашити, те имају као монаси у раду и труду чекати каноничко доба, у коме могу бити за ђаконе п пресвитере (јеромонахе) рукоположени. Спремнијп нптомцн монашке школе ималп би се одмах, чим у чин ступе, постављати за памеепике н еклисијархе, а после извесног броја година ревносног и уепешног службовања имали би ее такови епремни и вал.ани калуђери поетављати и за манаетирске наетојатеље. Свакако би требало у авансовању свршених питомаца увести ираведну п одређену градацију. »ће се)