Srpski sion

Б р . 37.

Стр. 585

ц ових иримедаба ми прелазимо на еаму анализу књиге Битија, имајући на уму да докажемо, како се сва одељења слажу међу собом и стоје у тесној свези једно с другим, и како сва скупа потпуно одгов рају указаној цели. Увод (1, 1—2, 3) садржи величанствени опис створења целога света Величанствешш онисом овим указује божанствени писац не само на бескопалну благост и силу Божју, него представља и ириказује нам уједно и потпуну зависност свијух ствари од Бога, услед које дужие су све ствари иотпуну и савршену иослушноет према свемогућству и благости Творца имати и одавати. Први део (2, 4—11, 26), по изложењу историје нроисхођења рода човечјег, говори о томе, да је Бог, пошто није нашао потиуне цослушности ме1ђу људима, оставио непокорне и пепослушне љ} г де, изабравши једнога само човека, ради сачувања истинитог откривења у нотомству његовом, да би допније могао услед тога благословити у семену истога све народе земаљске. 1. Историја неба, и земље (2, 4 — 4, 26); иосле натписа (2, 4) подробно описује, на који начин и каквим је даровима Бог обдарио првога човека, нредложивши му лаку заповест (2, 5—25); но преварени змијом нрародитељи нису сачували заповести Божје, услед чега беху ирогнани из раја, но ипак за то не беху лишени сасвим иадежде на снасење, јер добгше обећање будућсга искуиљења (В, 1—23); међу тим каштига ова није сметала прворођеноме сину Адамовом, да одмах учини најтежи грех, убиством ро1)енога брата свога. Баш за то се и рађа место Кајина други син Адаму, именом Спт, и од тога времена род човечји као да се поделио на две неједнаке половине т. ј. на оне, који беху одани Богу (4, 14), и на оне, који провађаху живот свој у одаљености од Бога (4, 16) т. ј. у безакоњу. Набрајају се потомци Кајина и за тим ее причање о њима ирекраћује* (4, 1-26). * Божанствени ииеац обично увек напред описује историју оних, које миелн обићи у евоме причаљу нред следећом историјом изабранога ндемена. Тако н. нр. потомке Кајина он иабраја ире иотомака Сита; народе, којп нроизађолге од Јафета и Хама — нре оних, који су нроизишли од Сима: народе пак, који су произшшги од Сима, ио који немају одногааја к изабраиоме племеиу — пре лииије Тариие- нотомке пак Исмаилове набраја пре историје

2. Ћсторија Адама (5, 1 — 6, 8); после натписа (5, 1—-2) набраја потомке његове, који се родише од другога сина његова Сита, до Ноја и његових синова (5, 3-^32); указује, како се они не држаше заиовести Божјих, него смешавши се са потомцима Кајина, до таквога разврата беху дошли, да је само један Ноје нашао милости пред Богом (6, 1 —8). 3. Историја Ноја (6, 9—9, 29); после натписа (6, 9 —10) описује беде и грозоте потопа, којима је Бог исгребио грешни род човечји, сачувавши само породицу Нојеву (6, 11—22; 7, 1—24; 8, 1—20); за тим говори о новом завету, који је закључен између Бога и Ноја и синова његових (9, 9); за тим божанствени нисац говори, како се између самих синова Нојевих нашао један (Хам), кога Ноје беше цринуђен проклети; но за то други беше изабран Богом, да би у његовоме потомству добили благослов сви остали народи (9, 18--29). 4. Историја сииова Нојевих (10, 1—11, 9) садржи, носле натписа (10, 1) набрајање родова, који произађоше од Јафета (10, 2—5), од Хама (10, 6 — 20) и од Сима (10, 21 —32), да бп се што јасније впдило сродство нотомака Нојевих !Ш1о1>у себе (10, 32); за тим долази описивање зидања вавилонске куле, коју потомци Нојеви закључише у својој гордости да начине, када их Бог казнио беше смешањем разних језика, казнивши их за гордост њихову и уједно показавши им да без Њега не могу нингта учинити (11, 1—9). 5. Историја Сима (11, 10 — 26) набраја за тим потомке првороинога сина Нојева до Таре, оца Аврамовог путем кога т.. ј. Аврама, дужнн беху сви народи добити благослов Божји. Друти део (11, 27 — 50, 26) остављајући на страну све родове, говори е.амо о потомцима Аврамовим, показујући, како се Бог старао о њима и како их је упућивао, док их не доведе у Египат, да би се они умножили у велики народ, А да бн још јаеније и боље показао, да природно происхођење није довољно ради набрајања у децу Аврамову**, наводи се кратка, истори.ја оних потомака АврАмових, који Исака. а иотомке Исава набраја пре историје Јакова. Начин овај цримећава се иа много места у целоме пзложењу књиге Постања т. ј. Бмтал. ** Као што ово дасно поеведочава и апостол Павле у носланици Гимљанима: 9, 7.