Srpski sion

С тр . 587.

казне, која се састојала у поразу свијух првенаца египатских, дар је био толико потресен, да је одпустио синове израиљске (11. 1 —12, 36); а у спомен овога чудеснога ослобођења заповеда се, да се сваке године светкује пасха (12, 87-13, 16). II. Други део (13, 17 —18, 27) говори о иутовању синова Израиљевих до горе Оинајске. За време овога целога путовања Бог је приуготовљавао народ избрани посредством великих чудеса томе важноме моменту, да оберучке прихвате дани им закон код горе Оинајске. За тим се говори, како су Израиљћани били вођени кроз иустињу стубом од облака и стубом од ватре; како су их гонили Египћани, како је Бог водио народ не краћим путем т. ј. кроз земљу Филистејску, већ кроз пустињу к Црвеноме мору, како је Мојсије ио налогу Божјем Црвено море пруживши руку своју на двоје разделио, те Израиљђани пређоше сувим иреко мора; а Фараон се утопи са целом коњицом својом (13, 17—15, 21); за тим, када народ стаде у пустињи роптати, иретворио је Бог горку воду у слатку, поелао им нрепелице за јело (те се наситише меса, ради којега и роптаху, једући исте читав месец дана): ману с неба и воду им ,је нроизвео нз камена, а да би их што боље убедио да су од непријатеља својих безонасни, услед молитве Мојсијеве, даровао им је победу над Амалгагћанима. (15, 22—26; 16, 13; 17, 16.) Следујући савету таста свога Јотора, Мојсије је установио ноглаваре и вође у народу, који беху дужни расправљати све ситније спорове у народу. (18, 1 — 27) III. ТреЛи део (19, 1—40, 38) говори о завету, дарованом при гори Синајској. Када се већ народ приволео и показао спреман да ће чувати божанствени закон, издаје Бог заповест Мојсију, да се народ нриуготови за нримање закона т. ј. да се опере, да буде чист приликом овога најсвечанијега тренутка, т. ј. приликом примања закона (19, 1 —15); онисује се, како се трећега дана, по обећању датоме преко Мојсија, Бог заиста јавио носред огња, муња и громова и звука трубе — предајући закон; но застрашени Израиљћани моле, да Бог

преда своје законе преко Мојсија (19, 16—25; 20, 1 — 23). — 'Гада Мојсије свечано предаје народу неке од закона, који се односише на истинито и право богослужење, на дужности према ближњима и на светковање празника (20, 22—26; 23, 19); уједно им предаде и обе"ћање, да ће се Бог непрестано старати за свој народ, ако народ буде испуњавао заповести Божје (23, 20—33) и посредством жртве утвр^ује закључени с Богом завет (24, 1—9); за тим по заповести Божојој Мојсије одлази на гору да прими плоче од камена, на којима беше записан закон т. ј. заповести Божје, остајући иа гори четрдесет дана и четрдесет ноћи у општењу с Богом. У то време добија Мојеије зановести од Бога, да из добровољних прилога народних сагради ковчег завета, у којем би имао Бог пребивати усред народа свога (25, 8); подробно се описује облик ковчега и све свештене утвари и свештеничке одежде, описује се обред посвећења свештеничког и нека правила се дају, која се односе на свакидашње жртвоприношење и на паљење тамјана (25, 9—30, 38); напослетку Бог указује на вештаке који ће тако начинити ковчег завета и остале свештеничке угвари, као што је Бог то нотанко описао Мојси.ју (32, 1—11). Међу тим Израиљћани заборавише на Бога, услед дугога. бављења Мо.јсијевог на гори Синајској начинише себи златно теле и шгањаху му се. Сишавши са горе Синајске — Мојсије, те видећи како брзо заборавише синови израиљски на Бога, разгњеви се и баци из руку својих плоче и разби их под гором; па узе теле које беху начинили и спали га огњем и сатре га у прах; и просу га по води и заиоји синове Израиљеве; за тим заповеди поубијати ндолопоклонике, а осталима, који* остадоше у животу, измолио је од Бога номиловање; обновивши завет с Богом, добио је нове заповести (31, 12—34, 35). У последњим главама описује се г]»ађење Ковчега Завета и прављење свештаничкнх утвари. Слава Божја напунила је Скинију п јасно је сведочила, да је Бог ова.ј народ изабрао за свој народ (35, 1—-35; 36, 1—38; 37, 38, 39, и 40, 1 — 38). (Наст.чвнће се)

Ф