Srpski sion

Б р . 44.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 703.

од једне палмове, једне врбове и једне миртове гранчице, а у левој руци лимун. За време тога обилажења неирестано узвикиваху: Осана! Осана! У исто доба махаху свежњем од гранчица десно и лево, горе и доле, сигурно при иојању речи нсалма: ,нек се радују сва дрвета шумска". (Пс. 96. 12) Долазећи до нрвосвештеника иосинаху га мирисавим лшнћем растиња и плодовима, да би се сви драгоцени дарови земље сакунили око најсветијег лица у целоме народу То беше други свечани акт храмовог богослужења у дан сеница. Јевреји том приликом уједно благодарише Бога за обилне земаљске плодове минуле године, — а славише и усномену о великим догађајима у животу избраног иарода божјег. Обраћајући пажњу своју на будуКност при речима: „Плагословен који долази у име Господње" радосио се надаху доласку Мееије. После свечаног обилажења око жртвсника, Првосвештеник стојећи на 15. степеници свечано благосиљаше народ. Тај последњи благослов народу и у обичне дане врло се свечано даваше. Свештеници се поставе у два рсда поред изласка из еветиње, једни с јужне, а други са северие стране. Њих неторица држе у рукама пст разноврсних еасудова, који се употребљавају нри иаљењу тамјана. Када народ спремаи беше да изађе из светиње, онда свештеници у глас изговараху непрестано: ,.да те благослови Госиод и да те чува, да те обасја Госнод лицем својим, н да ти буде милостив! Да Господ обрати лице своје к теби н даде ти мира". (Бројеви 6. 24—26). За тим неки по жељи својој принашаху своје посебне жртве благодарења. Али тако их много беше, да сва 424 свештеника дошав на тај дан у храм, редом нринашаху жртве. Остали се разилазише по притвору храма да елушају читање закона. Седме суботне године на празник сеницм читао се сав закон, те и жене обвезане беху, да нрисуствују том читању. У обичне годнне, свакако се у храму у дане сеница довршивало читање закона, које заиочето беше прошлог празника сеница, и нродужавало се у току године по разним месним синагогама. После богате иразничне трнезе, коју народ готовљаше у сеницама или око храма од остатака жртава благодарности, народ се у вече по ново купио у храм на трећу тога дана свечану

церемонију, која се називаше ноћном радости празника. Одмах носле вечерњег жртвоприношења, нрисутип у храму пђаху у трем женски, који беше 12 пута већи од трема Израилћана — то бсше огромна днорана од скоро 30 хвати у ширину и дужину. Овде у четири грдна нолилеја, који висаху у висини од 15 стопа, ужежено беше небројено кандилаца тако, да се светлост од истих — но речима равина — раснростирала на цео Јерусалим. Та кандиоца пале нред вече свештеничка дечица, узевши за стењак старе ланене свештеничке одежде. На свих 15 степеница, које водише из женског у мушки трем, стојаху Левити свирачи, и свираху на музи калиим инструментима. Члапови врховногеавста (синедрион), старешипе и нај угледниј и из на рода, свечано обилазише двор с бакљама у руци. Жене пак посматраху церемонију са горњих галерија, старци носедаше око двора, а младићи ноказиваху разне вештине. Неки п. нр. балаисираху на ирстима запаљену бакљу, а велики равин Гилел беше у томе тако нскусаи н вешт, да је на два нрва нрста балансирао осам буктиња. Неколнко часова трајаше та но1>на свечаност иоменуте нразничне ноћи, нри јасној светлостн кандила, иооед принесених еветих мириеавих плодова, и при општем радосном народном расноложењу. Седам дапа трајаше нразник сеница, и у све осгале дане беше то исто, што п првог дана с том само разликом, што у остале дане дозвољено беше радити и трговати. По свој ирилици, да се у те даие у Јерусалиму врло живо трговало. Египћани доносише овде своје производе, разне рукотворине; Сидоњани и Тирци реткости из далеких крајева, купци са истока разне драгоцености истока, Галаћани балсам, Галилејци разна укусна јела; Јеврсји, који се искупише у Јерусалим на нразник, куноваху разне ствари за идућу зиму. Последњи дан празника одликовао се од осталих дана особитом свечаношћу н звао се „Осана" или „дан врба". У тај дан сав жртвеник-наљеник са свију етрана све до врха, искићен беше врбовим гранчицама, при чему врхови тих врба бсху у неколико иогнути као еимвол, да се све земаљско треба клањати нред величином Божјом. То украшавање и кићење жртвеника сигурно им наиомињаше, да је сам Госиод у време лутања Израилћана но нустињи