Srpski sion

С тр . 764.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

ЖИВОТ И РАДЊА Вићентија Јовановића Архиепископа српског и Мит~ лт толита Београдског и Карловачког. (1731.—Г/о..) (Из Беседе, коју је на парастосу у манастиру Рановцу 23. октобра о. г. говорио Димитрије Руварац, аарох земунски и иочасни иротојереј.)

(Свршетак)

а видимо још , какав ]е оио упросветним стварима митрополит ВиИеитије. Митрополит Мојсије ПетровиЛ добио је из Русије 1724. 400 букварева и 100 славенских граматика. Те је буквареве дао он прештампати у Римнику, где се налазила славенска штампарија, 1726. и 1727. г. За време Мојсијево дошао је на његов позив учитељ Максим Оуваров, који је завео у Београду вишу школу. ' Митрополит Ђипентије дао је пак исти буквар такође прештампати 1734. г. у Римнику, а 1732 — 3. дозвао је из Русије учитеља Манојла Ћозачинскот, Јована Минацкот, Николу ПиколајевиМа свештеника и ђакона Ћор/ја Жжојинова и он је установио у Београру, Еарловдима, Осеку и Даљу латинске школе. Уз то је настојао, да се и српске школе по већим местима подижу; у Карловцима и Београду установио је школу за будуће свештенике. А у Београду постојао је и учитељ за грчки језик, кога је још митрополит Мојсије иоставио. И за оваког архијепископа и митрополита изрече 28. јуна 1869. Максим ЛудајиК јавно у народно-црквеном сабору тешку љагу, назвавши га издајником, отпадником и унијатом, а архимандрит Герлшн АчђелиИ 30. јуна и. г. захвали се ЛудајиИ.у на њојзи, рекавши, „да је и њему познато, да црква сматра митрополита ВиЛентија ЈовановиИа за отпадника и да га осуђује." И од десивших се у сабору архијереја и народних носланика нико не устаде, да им одговори, да митроиолит ВиЛентије ннје био онакав архијереј, норед свега тога, што је још 1819. Јован ЧааловиК, у својој књизи „Кте Аигсћ 81а^отеп џпА СгоаИеп "; што се у „ Летоиису" Матице Српске за 1826. г.; у „ / \>луби;и/и" и „Пчели" за 1840., у Павла -/. П[афарика „ Сезс/исШ Лег бегМзскеп Т/Г-

ГегаШг" 1865. рекло, ко је и какав је митрополит ВиДентије био. А сам исти Луд <јиИ, нре но што је прочитао неке мађарске кронике, о којима ћу такође коју рећи, описао је постанак „ српске хусарске регементе" у „ Седмици " за 1852. г., рекавши дословце и ово у њој: „Гледај српски роде, како ти глава црковна диже част народну, и понос народни!", и ово: „Оволико сам докумената у овом смотренију скупити могао, из којих обаче сваки увидити може, да су Срби и своју народну регементу имали, праведно народну, јербо ју је управо српски народ са неусипним трудом Викентија ЈовановиИа, тадашњег блажене сени Архијепископа и Митрополита карловачког подигао. Дакле само и из ови докумената — поменуте народне регементе тицајући се — сваки Србин увидити може, шта су српски Архијереји у народу своме били, шта ли су они у славу, част и понос народа српског дјелали — како ли су исти Архијереји и нарсдна преимуштва и привилегије заштиштавати знали." Па не само да је на митронолита ВиЛентија бачена онако тешка љага у народном сабору, већ он је описан и престављен у „Гласницима " бившег српског ученог друштва у Београду, у „ Летоиису " „Матице Срске, од члана истих друштава Гавре Витковиба, „као највећи несретник, као издајник вере и народа српског, као креатура бечке господе, као најомраженија личност, као ниска душа, као себичан владика, као издајник Пере Сегединца за које је описе од истих наших учених друштава награђен био. Уз ЛудајиИа и ВитковиЛа , унраво но њиховом писању, описао је српски књижевник др. Милан СавиЛ у расправи својој „Ђег зегћГзвћ-ипдапзсће АиЏ1ап& уот Јаћге 1735.", Лииско 1876., на основу које је расправе ностао доктором „мудрословија ", митрополита