Srpski sion

Б р . 52.

ПОВЕРЕНИЦА ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПРЕУЗВИШЕНОМ ГОСПОДИНУ ГЕОРГИЈУ БРАНКОВИЋУ

ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ.

Ваша Светости, најмилостивији наш Архипастиру!

Смерно потписани иредставиици местне сриске аравославне црквено-гиколске оаштине, поводом „Стражиних" е! С0П80г1е8 бесомучних и клеветничких нападаја па узвишену личност Ваше Светости, једнотласно решисмо: Вашој Светости најгомлију синовњу иоверениг^у и захвалницу изре%и на блатом, и очинском свестраном старању Ваше Светости, које је Вагиа Светост око бољитка и нааретка народног и уређења народно-црквене нам автономије уложити благоизволела; с тим тврдим уверењем, да је свестан народ наш, — не слушајући на

којекакве лажне новинаре, — свагда био и увек Ке бит>< и неиоколебимо стојати уз свота љубље <ота св. Патријарха Геортија, и Вашу Светос/г у свима народним подузећима истрајно и са највећим одушевљељем потпомоћи. Молећи Вашу Светост, да благоволи милостиво примити и ову нашу препонизну представку, и целивајући св. десницу Ваше Светости, јесмо са најдубљим страхопоштовањем Вашој Светости У ЈЛандору, 25. новембра 1893.

Најпокорније слуге: Парох Милош ПилиИ с. р. председник; Милош Еутузов с. р. нодпредседник; Милош Милутиновић с р. одборник; Милан Пилић с. р. одборник; Милан Исаков с. р. одборник; Никола Чампраг с. р. одборник; Гига Лазић с. р. одборник; Арсен Мијатов с. р. одборник; Гига Мијатов с. р. одборник; ТТанта Пилић с. р. скупштинар и управитељ школски; Самоило Арацки с. р. ; Војин Арацки с. р., Васа Марјанов с. р., Младен Пилић с. р., Јаша Релић с. р., Иса Чампраг с. р., Т>ура Пилић с. р. ; Ђука Исаков с. р., Пера Сувајџић с. р., Сава Чампраг с. р. одборник и старатељ; Милан Дујић, Јеврем Звекић, Сава Ракић, Миша Звекић, Гавра Исаков, Тима Исаков, Мита Звекић, Милош Ерњајски, Никола Сувајџић, Моја Звекић, Милан У. Исаков, Рада Звекић, Тоша Крњајски, Милош Мијатов, Сима Огњанов, Јова Исаков, КристиФор Мијатов, Милош Мирков, Аркадија Чампраг, Ђура ТТилиИ иеровођа.

ОСВШ&Е МОНШКЕ ШКОЛЕ У МШСТИРУ ХОПОВУ. (Свршетак).

Иза г. Вујића, изјави у име гимназије носадске, проФесор г. Милан А. ЈовановиД, радост гимназије те, што је добила другу, која ће такођер да шири у народу нросвету, а која је нама тако потребна, и за то јој кличе : нека живи, нека цвета, нека напредује. Сад изађе пред Његову Светост г. Стеван В. ПоаовиЛ и у име Текелијиног завода рече: „Ваша Светости! Похитао сам са крајњег окрајка православнога Српства, а из престонице миле нам отаџбине, да се именом старе, славне и далеко видне и велике српске народне задужбине једне, да се именом Текелијиног завода поклоним смерно и радосно овој најмлађој културној

установи нашој срнској — православној монашкој школи у овој истој обитељи. Као предстојник Текелијанума поздрављам именом тога просветног и васпитног завода нашег овај најмлађи расадник српске просвете и желим му од срца и учитељима и ученицима: да се испуне апостолском ревношћу св. Саве, узоритим родољубљем Саве Текелије, смиреношћу архимандрита Рајића и ученошћу и мудрошћу Доситијевом, да под моћним окриљем Ваше Светости и св. Синода, трајном и родољубивом потпором свију св. обитељи наше митрополије, приближују се оној узвишеној цељи, коју им је поставила Ваша Светост при оснивању а озна-