Srpski sion

С тр . 136.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 9.

пастикојаим прети. Са стране преосвећеног нредставника те цркве у северној Америди требало је много такта и братске љубави, да би се иотпомогао тај добри нокрет, и преосв. Николај потпуно се ноказао на висини свога задатка. Благодарећи његовом такту и енергији Галичани се стадоше у масама обраћати у крило св. цркве и сада се у Сједињеним Државама устројило већ неколико иравославних парохија, а на чело су им постављени чисто руски иастири. Пошто број галичких 1 Ј уса у сев. Америци с дана на дан

расте, то очевидно нравославноЈ мисији нредстоји тамо велико дело, и сви јој можемо пожелити таквог благословеног успеха и на даље. Ко зна, да ли није суђено унији, томе злосретном створу папизма, који је у сред братског народа унео бездан несреће и узајамне злобе и који је довео до многовјеке борбе и ужасног крвонролића, — далијој није суђено, да баш на конну новог света сасвим обнажи своју лаж и превару, и тако тамо нађе заслужени крај ? (Свршиће се.)

1Ш ИМА ЖШСКИ РОД ДА БШОДШ ШШМНСТВУ?

Прерадио Михаило Ракић, парох Доловски.

о се у порфири родио и још у колевци круном украшеи био, не зна таково одликовање ценити, јер је на то већ навикнут; као што и многи хришћани, којима је још у детињству њиховом св. вера нољуљана, не виде у њој ништа особитог ни достојног и уживају с незахвалношћу силне благодети хришћанства. За то је врло добро, кад се често опоменемо, коликим нас добрима хришћанска вера усрећава. — Овом приликом не желимо свраћати поглед на сигурност вечног блаженства, на она силна дела милости, којима нас је Син Божји обасипао, ни на ослобођење из пониженог и ропског стања човековог, а још мање на оно ужасно убијање мале деце код дивљих и сурових народа, него ћемо се обазрети и иосмотрити она силна доброчинства, за која су хришћанској религији жене дужне да благодаре. — Унанређење и узвишење женског рода из ропског, иотиштеног и ниског ноложаја, у коме се у незнабожачком добу налазио и још налази, то је управо предмет, о коме смо ради коју да прозборимо. Кад се оно прва жена дрвету познавања добра и зла ириближила и од лукаве змије дала преварити, те тиме заводница човекова постала, постигла их је обоје казна и стизала их за живота увек, због непослушности. Жена која је највише крива била, доби и највећу казну. Бог је беше скршио под теретом страховитог свог проклетства: „ши Иеш> биши чОд влашЛу човековом и он Ке госиодарити иад тобом." Но од тада поче човек на зло употребљавати ово божје проклетство,

идући кад и кад до најгнуснијег претеривања у ненравди и свирепости. Цео стари век је историја овог греха, јер .је историја беде и невоље, која жену постиже. Преображај оне првобитне лепе хармоније, као и пад жене са висине првобитног достојанства њеног, манифесговао се брзо у непрестаном напредовању пониженог брака. А само у браку може жена своје достојанство као равни сапутник човеков задржати; само је у браку корен поштовања и права женског рода. Већ шести иотомак наших ираотаца узео беше себи две жене с тога, што није више сматрао жену као равног себи сапутника у животу, него као оруђе својих страсти. Жена је од тога доба све дубље иадала у неуважењу и непоштовању. Да би пак о реченом јасну слику имали и на чисто били о питању том, посмотримо, ма и летимично само, разне нехришћанске земље, у којима живе поганици, и запитајмо се: у каквом је иоложају стајала жена у незнабожачко доба, а у каквом у хришћанско ? Бацимо се мислима на крајни исток, у ту велику земљу, коју тамошњи становници називају „ Небесним Царством" . — Јад и жалост кинеске жене почиње још у колевци. Кад им се роди женско дете, сматрају то за проклетство и казну, па ако су родите.м сиромаганог стања, а они онда женску децу иоубијају. Ако их пак оставе да живе, то дорашћују без икаквог васпитања и надгледања. Од седме годипе определи се женском детету какав засебан кутић у кући, који обично