Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 153.

узрок је у томе, што их многе жене врло великог трошка стају. Па и сами класични народи старога века нису имали добро мишљење о положају женскиња. И код изображених народа, Грка и Римљана, био је положај женскиња врло траљав и достојан жаљења. Кад су једном запитали Софокла, за што жене тако лепо описује, кад их Еврипид куди, одговорио је: „Ја их отисујем какве треба да су, Еврииид на иротив, као што су." Демокрит, који женидбу није могао прегорети, узео је био себи за жену неку маљеницу и увек је говорио: „Између зла бирај увек које је најмање!" Код Грка је човек имао неограничено право над женом; право, којим се он у најужаснијем облику користио. И код Грка су већ постојале тако зване „блуднице", којима је — и то једино — дозво.љено било, да у светском метежу и подједнако с људима уживају, док на против венчана жена прикривена у кутићу свом и у тишини провођаше век свој. Ккери грађанске дорашћивале су у незнању, далеко од светског погледа; могле су кућу оставити само кад би се удале, где би после међу другим ропкињама проводиле живот свој у непрекидном раду с пређом или неговањем деце. У просторије грчке жене није могао ни један странац допрети, јер беше забрањено; ако је човек имао ког госта, жена му није смела нрисуствовати у друштву. Па шта више, са најближим рођацима својима није могла јелинска жена опћити. Као нотребно, али понижено биће, осећала се ограничена једино иа кућевне но-

слове. По смрти ,'елинске жене урезали би им на гробном камену: уздице, чеп и совуљагу као знаке покорности, ћутања и онрезности. Па и судба римске жене, почевши од колевке па све до гроба, беше неирегледни низ понижења, беде и невоље. Жена се сматрала као нека играчка; стајала је целога века под туторством. Отац имађаше неограничено право над животом детета свога. Осим тога био је још и закон неправедан. Закон, строг према жени, не имађаше суда за човека, као рушитеља брака. Па кад се оно Рим обогатио и достигао до највеће славе, брак се тада ни за што није сматрао, а бракоразводи догађали се сваки час и на послетку пређоше у обичај. Човек је отпуштао жену своју не само кад му је несносна била, већ и из најсрамнијих и ништавих разлога. Консул Оемпроније н. пр. отпустио беше жену своју само за то, што је отишла била једном у позориште без његове дозволе. Сулпиције консул отиравио беше своју жену опет с тога, што ју нађе једном на улици без вела. Цицерон, та-ј најозбиљнији говорник свога доба, најстрожији консул у оно доба, узор млађем нараштају, отерао беше своју жену Теренцију — која беше узорита жена и одана искрено своме мужу — само с тога, да би новратак себи из прогонства лакше испословао. И то како ? Оженио се другом, на је њеним миразом дугове своје подмирио и повратак издјејствовао. Но кад је и ове друге жене мираз сав страћио и њу имања са свим лишио, отерао беше и ову под изговором, што се радовала смрти кћери му из првога брака.

(Наставиће со)

—<В'

Б Е Л Е Ш К Е. — (Извештај о Фебруарским оедницама епархијске управе темишвароке.) Епарх. консисгорија темишварска држала је своју седницу 15. (27.) фебруара о. г. у којој су следећа важнија решења донесена: Молбеница јереја Г. Николића, адм. нарохије фењске, ради нолучења држ. припомоћи, која јо од кр. уг. шшистарства нросвете овамо на извегатај послата, повраћена је горехваљеном министарству с иреноруком. — Извештен је јером. Сни-

ридон Оберктежевић, да је кр. уг. министарство домобранства оставку његову на место домобранског војеног капелана усвојило, норец одржања обвезе службоваЈћа код народног оиолчења. — Узет је на знање извештај нодж. звања темишварске градомеђе, да је услед молбе оморског ром. свештеника, ради инкасовања ненадлежно потраживаног бира од оморских Срба, већ наређена екзекуција, на овд. замолницу обустављена. — Извештено је зем. статистичко звање, да у овој епархији у години 1893.