Srpski sion

„СР11СКИ СИОН."

С тр . Зо7.

ванђеља у недеље на служби цреко деле године." 11а послетку је рекао иок. Шакрак ,,'Завршну реч на завршнн одговор". („Г. И." 1888. бр. 18.) Тако рећи читава мала литература нанисана је новодом снора о наведеним питањима. Иа треба знати да још ни на том није остало,

него је г. Руварац иосле смрти Шакракове нанисао још један чланак: „0 читању јеванђеља и аностола у недеље по грчком Јеванђелистару" (,.С. С." 1894-. бр. 1. и 2.) у коме опет обећава, да ће још издати и дело „Прокопија Волића: грчки јеванђелистар. у славенском нреводу". А да ли ће још и ту бити краја? — Ко то зна!

(.Иаставићк ее).

V/ ЛИСАНИЈА, ЧЕТВЕРОВЛАСНИК У АВИЛИНИ, као један из еувременика Христових. (Наставак)

ЦШјсим Халкиде и Авиле, Лисанија, син ПтојшЈломејев, владао је такође и Балбеком сјув! (Илионољем), Панејом (Кесаријом Филиповом) и равницом, која је лежала у близини језера Меромског (Вар-Ел-Хуле) 1 . Нашло се и но ваца, на којима се налази име Лисанијево. На једној страни тога новца, налази се глава, украшена круном; а на другој страни стоји овај натнис: АГ2АШ0Г ТЕТЈРАРХОГ КА1 Л 1'\1 Е !'|1 Л . На новцима се налази и лик Паладе. 2 Нема трага које је године тај новац кован. По мишљењу једних, ти новци нринадају оном Лисанији, који је био четверовласнвк у 15 години владе Тиверијеве, и о коме говори еванђелист Лука; 3 а но мишљењу других, они нринадају другом Лисанији, сину Птоломејевом. 4 1 Вид. Ј. Фдавија, АпЈ.јш!., XV, X, 1. XVII, XI, 4; XVII I, VI, 10; XX, VII, 1. Ве.И. јис1, II, XI, 5; XII, 8. 2 8е8Ци1, ЕеИеге е ЛееегЕ питЈктаИеће, еопЦпиагЈопе, 4. VI. Р1огепсе, 1819; р1. II, 8, 9; Мип1ег, Ве гећиа Нигаеогит, ш —4°, НаЕп1ае, 1824, р. 38; М1оппе1, ОевепрИоп Дев теЉШе« апК(|ие8, ^ге^иеа е{ готајпев. 8ирр1етеп1, 1. VIII 1887, р. 119—120; Е/епогтап!;, Тгевог <1е шш^фаа^ие е! (1е §1урИ^ие; пит18таЦ(р1е Дев гоЈ8 §тее8, ш — 1°, Рап',8, 1849, р. 116—117- и р1. Т ј VI, № 15 и 10. 8 Ни§', Сги4аеМеп иђег (1а8 ЈЈећеп 1е8и уоп 81гаив8, 1п 8", ЕгЊоиг$-еи-Вп8§аи, 1840, р. 121-128; Кпеиекег, у библијском речнику Шенкловом, гл. АћПепе 4. I, р. 28; \\ т је8е1ег, у Хердеговој Реалној Енциклопедији, 1. I, 1877, р. 89. 4 Вепап, Метојгев (1е I' АеаЛетЈе (1ев 1п8епрИоп8, 1867, раг4. II, р. 64. — Стари пиеци ниеу имали обичај, да владаре једног н истог имена, оделе бројевима, као што ми радимо. Вид. Тацитов Летопие II, 42 и VI, 42, где он говори о два разна Архела.ја каиадокијска, не правећи разлику, исто тако, као и евангелисте, кад говоре о Иродима. Вид. Тћо1иок, Еввај впг 1а егес1еђ]Ше (1е Г 1п8ко1ге еуап§'е!Цие, р. 218—219.

Егинатска царица Клеопатра није дуго вла" дала облашћу малог цара, кога је убио њезин Антоније. Две године носле смрти Лисанијеве, (32 год. пре Хр.), његов син Зинодор завладао је Ватанеом, Трахонидском и Хаураном. 6 На новцима што их је Зинодор дао ковати, њему се придаје наслов четверовласника, а на другој страни налази се глава царска. З инодој ) је 23 год. нре Хр. онет изгубио Ватанеју, Трахонитску и Хаурану, што је иосле император Август иредао Ироду Великом/ а вероватно је, да је њему остала и даље Халкида, Авила и Балбек. 7 Наука је већ давно знала за неке новце Зинодорове, на којима се налазио назив четверовласник. На тим истим новцима стоје и године 280, 282 и 287 ере Селевкидске т. ј. 32, 30 и 26 год. пре Христа. 8 Зинодор је умро у Антиохији 19 године пре Христа. 9 Август је нредао Ироду град Панеју и област по бреговима језера Меромског, али је иотомцима Лисанија I и Зинодора оставио њихову очевину Халкиду, Авилу и Балбек. После Зинодора, стари нисци, изузимајући савремена казивања св. Луке, не говоре ништа вишс о династији Лисанијевој, но на срећу тај недостатак исиуниће ениграФија. 8 Јовер!)., Ап1. јпс!., XV, X, 1, 2; Ве11. ,јисЕ, II, VI, 3. 6 Јоаерћ.. Ап1. јисЕ, XV, X, 1, 2; ВеН. ји«1. I, XX, 4Ср. 81гаћон, XVI, II, 20; Нјон Са88Јиб, И\ т , 9. ' Јоверћ., Аи1. XV, X, 3; Ве11. јис1., I, XX. 4. 8 Ескће1, Бое4ппа питогит уе!егит, Ч. III, р. 496—497! Мип{ег, 1)е гећив Нигаеогит, р. 38—39; Ве11еу, ОћвегуаУопв 8111' 1ев теДаШев Ди 1е1пцие /епоДоге, ј Мето1гв8 с!е 1' Аеа.(1етје Јев 1п8спрКоп8, 1761, 1. XXVIII, р. 545—556; Вепан, 11)ј<1еш, 1867, I. XXVI, р. 63. 9 Јоаврћ., АпЕ јисЕ XV, X, 2, 3.