Srpski sion

СРПСКЕ ПРАВ0СЈ1АВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. • СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕГОГ СИНОДА. вллсник : • уредници: Њ. Светост Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. ■..■Т ..ГГ..Г,..... Т...ШШГ......... .>пТм ТТтТШ .^П7мГ .7тТ.ТШ .......... .....?т1 У Новом Саду у недељу 4. септембра 1894.

СВЕТО — о црквеним правилима, или боље рећи по црквеним традицијама, свака самостална црква има право те може приуготовљавати св. миро. Тако, на пример, свака поједина од источних патријаршија — Цариградска, Јерусалимска, Антиохијска и Александријска — засебно приуготовљава св. миро за потчињене хришћане. Руска и Румунска црква такођер засебице приправљају св. миро.* Имају право на то и Јеладска црква и срнске цркве у Србији и Црној Гори, али га не нриправљају, јер приуготовљавање св. мира скупо стаје. Оне га добијају од цариградске патријаршије уз извесну награду. Као што знамо, српска црногорска црква добија по одавно св. миро од руске цркве. Те тако нема места тврдњи, као да св. миро приправља и раздаје само један црквени центар. Приуготовљавање св. мира у нравославној * Тако исто и српска у митрополији карловачкој. Ур.

МИРО. цркви је од големе важности, а то је сасвим поњатно, јер се кроз помазање св. миром саопштава благодат св. Духа оном лицу, које се крштава или саједињава с православном црквом. Ов. миро било је познато још у старозаветној цркви; њиме су се помазивале скиније и све утвари за богослужење, а тако исто помазивали су се њиме цареви, првосвештеници и свештеници. Код Јудеја с е миро правило од смирне, мирисаве смоле, трстике, касије (александријски лист) и дрв еног уља. Израиљски народ је то миро сматрао за светињу, и нико се, под страхом смртне казне, није усудио, да прави такву смесу, па да је употреб .Ђава на што друго. Тако се исто и у новозаветној цркви, почев од самог апостолског доба, (по сведочанству св. Дионисија Ареопагита, ученика св. апостола Павла), св. миро правило од мирисавих ствари, за знак благодатних дарова св. Духа, који су се добијали мироиомазањем.

/•