Srpski sion

Бр. 51.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 803.

да сваки по снази својој приложи у фонд ев. Саве, и тиме допринесе обезбеђењу српске школе и просвете народне, а они стадоше измишљати свакојаке начине, само да се извуку испод те дужности. Проглас школског савета донеше, истина, али сами не рекоше ни речи у његову прено руку, те већ тим ћутањем показаше својим вернима, како им се ваља држати, што су ови разумели и делом посведочили. Убрзо нокушаше да под видом препоруке целисходнијег пута и начина ве!) засновани фонд св . Саве изиграју, услед чега им се иоручило иреко овог листа, да носле већ основана Фонда св. Саве не.ма места разговору о иуту и начину, него да свако ко је Србин треба што нре и што више може да приложи. Јавни и скривени противници Фонда св Саве умукнуше тада, али не устукнуше, него су иза кулиса и даље ровали, док се у исто доба у јавности свему невешти чињаху. А кад ти исти елементи уочише, да насунрот њиховом снлеткарењу свестан део у народу ипак појима своју дужност спрам Фонда св. Саве, те да је вољан овоме у иомоћ прискочити, иа да се већ почео делом одзивати — хоће они сада на перо „Родољуба" клеветањем саборског одбора и светог патријарха и сумњичењем ио овоме основаног Фонда св. Саве да забашуре своје песавесно и неродољубиво ионашање према истом Фонду, заборављајући да грешник себе не пере тиме, кад без икаква разлога охоло сумњичи иодвиге и дела несумњива родољубља. Или зар је што друго а не охоло сумњичење, кад радикалски „Родол,уб% насунрот опште познатим и признатим чињеницама, без и најмање зазора напразно тврди, како „наш саборски одбор и натријарх не смеју да даду потребне припомоћи сиромашним вероисноведним школама — на миг одозгоре"?! Ми смо у претходном чланку показали, како стојимо еа „ богатим народним Фондовима" у питању потноре вероисноведних народних школа, те је већ отуд јасно, да је „миг одозгоре" чедо бујне уобразиље радикалског „Родољуба". И за времена неограничене свевласти данас на радикале и либерале иоцепаних некадашњих слободоумника ниеу пародне школе добијале потпору из „богатих народних Фондова", иа ни онда ни после никои не дође у иамет рећи, да се тако чинило „на миг одозгоре"! Наравно, садашњи св. патријарх и садашњи саборски одбор треба

да почну Фондовске приходе троигати без обзира на њихово опредељење, па кад би они „одозгоре" ус.љед тога метли руке иа све фондове, онда би у нас све иропевало са ереће и блаженства, које би тада настало! Али радикалски „Родољуб" као да је и еам оеетио, да јђ ова његова ружиа освада и еувише — пресна, па се пожурио, дају поткрепи — још гнуснијом клеветом. Или зар може битн жалоснијег појава, него кад један радикалски „Родољуб" на нотнору српске школе и просвете не да ни иребијене иотуре, а у исто доба клевета св. патријарха, како би онај „миг одозгоре" да забашури и тобожње недавање потпоре из народних Фондова да оправда тиме, што „бснива фонд ев Саве, но даје толико, да се сад, кад је највећа опасност за школе, не могу те школе потпомоћи"?! Кад дакле св. иатријарх као први оброк за фонд св. Саве даје 10.000 фојј ., речма: десет хиљада Форината, онда то у очима радикалског „Родољуба" није ништа! А кад он и братија му не само не дају ни паре за фонд св . Саве, него оснивању његову јавно и тајно чине еметње, онда је то — врхунац пожртвовања и родољубља на делу!! А шта би рекао радикалски „Родољуб", кад би св. натријарх и други родољуби то његово радикалско родол>убље себи за пример узели, те нред фондом ев. Саве и његовим смером — затворили џепове? Шта би рекао, кад би ев. патријарх и номенути родољуби рекли: ми почесмо ирилагати, а кад радикалски челик родољуби ништа не дају, онда је извесно да паша помоћ није нужна, јер сматрајући они у себи једине праве пријатеље народне, знају они без сумње и његове тегобе, те неће допустити да у иомагању народу друпт њима испредњаче. Или је радикалско родољубље у томе, да св. патријарх и други народии синови све даду, а они ништа. као што излази из писања „Родол^уба" у „Застави% и као што радикализам и опозиција уопште у ствари Фонда св. Саве на делу мал' не махом потврђује? Него, ми нисмо тесногруди ни против оне врсте родољуба, као какав се ишчаурио онај у 171. броју радикалског органа у II. Саду. Да га о томе несумњиво уверимо, ево ћемо да му саопштимо рецент, помоћу којег он и другови му могу на најбржи и најлакнш начин осујетити тобоже зле намере саборског одбора и ев. па-