Srpski sion

БР. 52.

„СРПСКИ СИОН."

СТР. 821.

последњи тради и оиет само на небесиим висинама. Још се спомиње „злато, ливан и смирна", које је људска мудрост принела, у еамосвести слабости своје, божадској Премудрости и вечној Истини, да тиме призна,: како су јој дари и богатства сићушна и ограничена према вечности и бесконачности Ума, који са небесних висина царује; према преобиљу и недостижности Истине, која народе и векове управља. Још се спаја песма милијуна срдаца и хрииЉанских душа са несмама безброј небесних становника, у доказ, како је ништав напор грешнога умља несташних мудраца земних; ништав, да угуши и сатре у срцу човештва осећај, да збрише и поништи у души човештва веру, коју је човек донео са собом на свет, а који му је осећај запалила звезда са истока, и прекалила га на вечној светлости сунца Истине и Правде. Још?! Да грешне речи пред светлошћу Истине, чије је огљиште небо, којој је рок вечност, чија је снага свемоћ; Господар које је — Бог! Векови многи — од како је човека и човештва — .сведоче, да је вера у Бога део небеске вечности у душу човекову смештене; да без вере у Бога, човека не беше, и да га бити не може. Деветнајст хрипЉанских векова тек. доказа дадоше већ: да је та, урођена човештву, вера у Бога, на данас рођеноме сунцу препорођена, у јорданској води очишћена, у крвавој крзници голготској оснажена и Васкрсом Истине, — истином утврђена за вечност. ХришЛапсшво има свој иочешак, ал' свршешка нема. Хришћанство је небеског порекла; његов темељ је — божјареч. Хришћанству је наука: Олоко, а Одоко в^к кх Еог8 и Еогх к-к Оиоко. Слово је вечно, јер Слово је Истина, а Истина — Бог. Слово је то Христос; Христос је Истина; Христос је Бог! И за то је засјала звезда над Витлејемом, за то се и задивио свет; за то му се „падше" и поклонила људска мудрост. За то ћемо клицати и од сад: Христос се роди! * Данашњи светли и радосни дан слава, је свете успомене преиорођаја спашеног човештва; вечне успомене на светли рођај превечног младенца. оваплоћена Сина божјег, Избавитеља и

Спаситеља човештва, Господа нашег Исуса Христа. Јер смиловао се Отац небески најмилијем створењу своме, и послао човештву Сина свога, да га палог подигне, помрачена озари, залутала изведе, нзнемоглог оживи, изнурена оснажи, очајног утеши. Послао Га са неисцрпљеном светлопЉу Истине и бесконачнога Ума, са бескрајном светлошћу Правде и милости Љубави Му божанске, са неограниченом снагом Свемогућства, — у којем је и пре рођења, од вечности, господарио на престолу небеском са јединосушним Оцем својим. И Христос се роди! То је почетак спасења нашег. И томе почетку, сретном и радосном, иесму певамо ето данас. Певамо песму Сунцу Правде, које је у данашњи дан на уранку било, а које нас ево деветнајст векова обасјава, озарује, греје и загрева за истину, за правду, за љубав, за добродетељ и врлину сваку; загрева нас са најсветијега Престола и Жртвеника, са најјачег Источника свога — Цркве. Христове. Господ наш Исус Христос свршио је посао, на који је послан био од Оца Свога, и вазнесао се к Оцу своме, да му седне с десне стране свемогућства. А нама је оставио Нови Завет с' Богом, оставио нам је Јеванђеље тога Завета, оставио нам науку: истине, правде и врлине сваке. Оставио нам је све то,, јер све то не мога иоништити ни „суд људски", ни Голгота, ни гроб. Предаде нам све то у аманет Завета Свог, да очувамо и ио томе свему живимо. Пролазише дани и векови Наука Христова се ширила. Хришћанско човештво ностајаше бројем све веће. Сунце Истине продираше све више у људска срца. Под сунцем Христове науке развијао се и снажио у човештву осећај истине, правде и љубави. Хришћанство је вршило и извршује своју божанску мисију. Не без борбе, не олако, јер: све је то бивало и бива, међу људима. А људи? ЈБуди су људи. И највећа светиња међу њима нађе опадача, највиши идеали противника. Међу људима незадовољства је увек било и бива; тако, исто гордости и уображења; грешности и заблуда. И хришћанство је имало све то да искуси. Искуство ?о још траје. Борба хришћанства није свршена. Она ће трајати, док се идеали