Srpski sion

Б р. 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 115.

ни бити иитања о томе, да ли иароси смију на дан св. Саве школску дјецу повести у процесију, нити има кога, ко' би хпколској младежи могао наредити, да у тој процесији (литији) учествовати не смије, или јој у томе, било којим начином, сметати. Обавља ли се дакле у .њеком мјесту на дан св. Саве литија, дужна је гаколска .младеж у н.ој учествовати. Но у питању је томе још и ријеч „школа". Смије ли литија светосавека у школу? Кад би у онће ма и један једини случај постојао, који би свједочио, да светосавска литија бива и ван школе обав.Ђана, онда је кр. жунанијска област беловарска могла посумњати, е да ли се већ тдјем, што се на сномепутом мјестушколског и наставног реда говори о светосавском „обходу", дозвол,ује вођење тога „обхода" у школу. Али примјера нема који би засвједочавао, да се светосавска литија игдје на другом мјесту отм школе свршује, и ако тог дана каквог „обхода", или ироцесије има, иде та једино у школу, пикад на друго које мјесто. Кад дакле школски и наставпи ред одређује, да школска младеж православне вјере има учествовати „обходу" на дан св. Саве, а тај опход никад не иде другим путем ни другим иравцем, већ из цркве у школу, тада се ва.Ђда смије закључити, да државна власт, која овакву одредбу издаје, нема никаква приговора вођењу светосавске процесије у школу, шта више, да она бага у претпоставци, да ће на дан св. Саве поћи „обход" из цркве у гаколу и наређује, да наша школска младеж има у њему учествовати. На основу ето гих разлога држим, да је кр. жупанијска област беловарска на стављеии јој дио питања, који сам под бр 1. овдје навео, требала одговорити: смије се дозволити, јер је веИ дозвољено. Они који су њу почели питати, дали су својему иитању већу важност тијем, што су у њега унијели и једну околност, која би требала да докаже, да ће се неправда учинити, ако се на питање не одговори негативно, јер ће се оцДа ве&ина школске дјеце, која је римокатоличке вјероисповијести, морати тога дана литпити бла

годати гаколске наставе, т. ј. мораће бити отнугатена кући. И они питају: а смије ли се и то? На другоме од наведених мијеста споменутога гаколскога и наставнога реда, могла је кр. жупанијска област беловарска наћи ову одредбу: „исеши §гско -121оспе сгкуе јтаја . . рга&покаИ . . .8аш 14/26. вГебцја. . а на трећем: „§1е(1е кои&б10па1по-тје80УЈ1Ш оћсШ рискјћ бко1а, рогтепсе 1акоу1ћ, и којШ зе гајес1шск1 оћисауа т1ас1е2 ггто-каШгбке 1 дгске сгкуе, и81апоу1јије зе: а) §(1је је %па1ап ћгој зкокке тксЈеи одуи ујегчпхроуЈезИ, а и тјез!и је ј гирпа сгкоа ка копГекџопаШој тапјтг зрас!ајисе 8ко1зке т1ас!е21, гтаји 8е ргагпоуаИ ћ1а§с1ап1 јес1пе г с1гиде егкге..." Ове двије одредбе гаколског и наставног реда значе, да се отпугатање римокатоличке већине гаколске младежи из гаколе кући, ради нравославног празника или благдана св. Саве, у ггзвјесном случају не само смије дозволити, већ је то отпугатање управо наређено. Школски и наставни ред вели, да се благдани једне и друге, дакле и аравославне цркве, имају празновати, без обзира, да ли је у гаколи веКина римокашоличке дјеце, ако је у заједничкој гаколи знашан број дјеце која су у мањтш и ако у мјесту има аарошјална црква њихова. У случају, о коме говоримо, један услов за ово облигашно празновање цијеле гаколе очевидно постоји. У питању се говори о иаросима и о цркви, једно и друго доказује, да у мјесту има „гирпа сгкуа ка копГезуоп&ккјј тапј1п1 арас1ајисе зко1бке т1ас!е21". Само пак питање, говорећи о већини римокатоличкој, доказује, да се у односној школи налази и једна мањина, која је православне вјероисповијести. Та мањина мора јога но смислу закона бити знашна , ако ће да наступи случај облигатног гаколског празновања и њезипих благдана. Ту је истом кр. жупанијска област беловарска могла запети и запигати се, да ли је у оној гаколи, ради које је питање иокренуто, знатна мањина православне вјере. Не знајући о којој је гаколи ријеч, пе