Srpski sion

Б р . 8. „СРПСКИ СИОН." О тр . 119.

небеском светлости, — ви тражите за њу светлости онде, где се — свака светлост гаси. Код вас благодат релиђије не може да. се слева у два срца која чезву за вечном љубави, већ се просииа у два срца, раздражена са грешном похвтљивошћу. Тамо где је благодат тражила божански осећај, налази грдни его.јизам — две иожуде, две амбиције. И тако вас не веже у браку заједнички положај. венчани венци и златне бурме, већ вас стеже железни оков међусобних обвеза. И тако, место да налазите у браку оне неизречене милине, коју од њега ишчекивасте, вама је брачни живот пун јада и досаде. Али ради тога не бедите никога, но себе саме; она л,убав, што вам је некад све заслађивала и нреображавала, била је па и ирошла, јер ви не притекосте релиђији, да вам ју она оснажи и за навек сачува. Други неопходни услов сретнога брака, којег услов релиђија снажи и креии, јесте: међусобно сунрушко пожртвовање. Господо моја! Кад би схваћали онако брачни живот, како га младост схваћа, онда би рекли, да се са браком ступа у рај, где се живи у милинама, песмама и мелодијама; где нема никакве сметње, никад тавног облака, који би ведро лице тог живота, ма кад, потавнео и помрачио. Али кад објективно и хладно расматрате брачни живот, шта онда видите? Ту се тешке дужности имају испуњавати, ту се морају многе тешке препоне савлађивати. треба многу горку чашу ћутке прогутати; у кратко. у браку се шражи: пожртвовање. За то је Ое Воппеаи добро рекао, да је брак много тежи, но какав уговор или жртвовање, да је он : велико искушење за мужа и жену. Како двоје младенаца у светоме храму изреку своју приволу на венчање, одмах се међусобно заклињу, да ће, једно за друго, све трпети и еносити. Та и најлепши брак у рају свршио се — иред крстом на Голготи Ето то вам је стена, о коју се разбија љубав без релиђије. И сама реч „пожртвовање" потреса наше слабо срце; ми смо вољни жртвовати се, али нисмо кадри жртвовати се стално и дуго, иа ма то било и за најдраже нам биће. За то се брзо указују горчине и несугласице

међу супрузима, па избију и јавно, на иовршину њиховог живота, и брачна веза онда — пуца, Како, господо моја, да се је љубав тако брзо преобразила у равнодушност и таку хладноћу; како та два бића, која се толико љубљаху, ето сад не могу да се трпе?! Како да не знадијаху једно другом ираштати, једно за друго жртвовати се? А баш беху лепи изгледи за срећан брачни живот: исте душевне способности, слична срца и карактери, но једнно оскудеваше то, што се не загрлише и не сљубише на меком крилу добре мајке цркве. И гле јада! та тако лепо заснована зграда њиховог брачног живота, сад је — тужна рушевина. Ви држите, господо, да је лахко жртвовати се без релиђијозне номоћи. Варате се. Дозвољавам, да два, са узајамном симпатијом оснажена бића, могу дуго узајамно да се жртвују; али така нојава представља с.амо један ре.дак изузешак, дочим момоћу релиђије може така појава да буде: оиЛе иравило. Само релиђија учи праву школу пожртвовања, јер само она знаде и може овако да учи: „Дечице моја, овај свети олтар, пазите добро, није ништа друго, но гробница, а први обред у њему, то је: жртва. Сретни живот, о коме ви сневате, окупан је у крви Христовој; мотрите како Његов трнови венац баца своју сенку на ваше венчане венце; та сенка вам шапуће : жртвујте се једно за друго, као што се је Он за- све нас жртвовао, ако мисжте сретни бити!" И тек иосле таке поуке благосиља релиђија брачну свезу младенаца, који оснажени са таком божанском иоуком, ма им како трновит брачни живот био, увек ће помоћу релиђије све препоне савладати моћи. И тако тај релиђијозни благослов постаје извором милине, те проузрокује, да брачници живе чистим и неоскврњеним брачним животом; хармонија, слога и љубав лебде над њиховом брачном ложницом. Можемо се обмањивати разним илузијама, али реалност нас учи: да су само хришћански супрузи схватили узвишени позив њихове ексистенције, а то за то, јер су ноложили узајамну заклетву пред светим Божјим олтаром, уз нрисуство и сведочанство небесних анђела. који их невиђено окружаваху. И за то, јер их је релиђија поучила, да ће им љубавни спој и занос, ако им не буду осећаји Богом освећени,