Srpski sion
ЈВ р . 9 „СРПСК1 Кад бп улагање каплтала у државне папире бпло опасно и штетно по те капитале или њихон доходак, онда не би могли разјасннти та.ј факат, да и на.јвећи новчани заводи, којима ће н „Застава", ваљада, хтети признати нознавање „новчаног света", улажу своје капптале у државне нанире, крај свега. тога, што исти имају много бол>е услове и начине за издавање приватних, разне врсти, зајмова а којих услова наши фондови немају. Тако је н. пр.: пештанска отачбинска штедионица, нај.јачи новчани завод у Пеигги. гласом њезине билансе за годину 1892, уложпла нреко 30 лг/лцјоиа срорината у државне папире. Хрватска нпедионица, у Загребу, најјачи новчани завод у Загребу, гласом њезине билансе за г. 1892. пма 5 милијона фориапата у папирним вредностима. А зар би ови новчани заводи улагали своје капитале у државне и разне напире, да они нису лукративнп, и да тако бити не мора и не треба? Но без обзира на све те и друге новчане заводе, да видимо, за што су и наши фондови добро учииили што су каиитале своје елозиралн и у државне папире. Ево зашто: не. 1.) Да досадање унраве фондова нису уложиле у државне папире и зајмове 2,086.780 ф. 35 н., и да данашњп саборски одбор није те паиире задржао и са 1.410 ф. 46 н. умножио, — шта би било? Ево шта: у место 118.974- ф. 21 нов. фондовске готовине, која је беснлодно лежала, било би те готовпне онда 2,207.165 ф. 02 н., која би, у најбољем случају, издана била у штедијоничке улоге, уз камату са 3 или 4° п . Да, тај би се капитал морао уложити у новчане заводе, јер се не би могао издати у хипотекарне зајмове. А да се у хипотекарне зајмове не би могао нздати, то сведочп свота данашњих хипотекарних зајмова, која изнаша свега само 2,237.305 ф. 19 н. А зашто се већа свота ннје издала, те по томе и не бн издала, биће о томе говора доцније. Кад се, дакле, узме у обзир, да би капитал од 2,207.165 ф. 02 н. носио у штедијоницама тек 3 — 1% камате; па још кад се у обзир узме и то, да држава увек пружа већу Iаранцију капиталима, него новчани завод ма који (по оној аксиоми: „да је држава личност велике иривредне јачине и личносг, о којој се
СИОН." С тр . 141.
претпоставити мора, да је највеће моралности ). онда је сасвим очигледно, да су све уираве нашнх фондова и сви саборски одбори, па и данашњи, сасвим у интересу фондова, те иотоме и у интересу народа чинили, кад су куновали државне иапире за фондовске капитале и то куповање култивисали. 2 ) Но б^з обзира на. то, да се већа свота фондовских каиитала није могла издати у нрпватне хипотекарне зајмове, него што се нздала; без обзира, да је боље и сигурније уложити велике капитале у државне паиире, него их уложити у новчане заводе; без обзира, да улагање канитала, где овп репрезентују велике своте, у државне папире, препоручују сви финансијери светскога гласа, од којих један каже. да је „ради сигурности самих зајмова корисно, да се неки део свога капитала уложи у д]»жавне облнгације"; — без обзира на све то, а с' обзиром на директну корист, коју собом доноси висина камаше државног зајма и нанира, неоправдано је и безразложно приговарање, и „Заставпно" и свију оних, који мисле као она, да, се улагањем фондовских капитала у државне папире одмаже фондовима. Рачун, којега ћемо учинити, доказаће то најбоље. Ево рачуна о каматама државних папира из два највећа нам фонда. 1. клирикални фонд. Од капитала овога фонда издано је: по 3 % обвезнпце уг.
дворске коморе
81
Ф-
07
н.
но 4 % хрв. земљорасте-
ретнице
29.376
Ф-
—
н.
но 4 % угарска рента, у
злату
528.846
ф.
—
н.
по 4 % угарска рента, у
крунама ....
238.788
Ф-
—■
н.
но 4'/ 2 % угарски жељез.
држав. зајам у сребру
191.000
Ф-
—
н.
по 4 1 ' 2 % угарски обвез.
регал. права точења .
48.345
Ф-
63
н.
по 5 % уједин. држав. дуг
у папиру ....
66.650
Ф-
—
н.
по 5 % уједин. држав. дуг
У сребру ....
158.875
Ф-
—
н.
Кад се одбије свота од
81 ф. 07 н. свега: 1,261 !880 ф. 63 н.