Srpski sion

Бр / ■___ „СРПСК1 Тачке иак са којих висока влада кани на одговор пријећи, иаговијестио нам је пресвијетли одјелни иредстојник г. Др. Исиг (ор Кршњави, у одговору своме на интерпелацију народног заступника хртковачког изборног среза, \\ Павла Јованови&а, у 101. сједници сабора краљевина, Хрватске, Славоније и Далмације, држаној 16. Фебруара 1895. Из тога његовог одговора, како га налазимо у стенографском записнику те сједнице („Кагодпе Моујне 1 ' од 20. Фебр. 1895) увјеравамо се, да висока влада не кани у рјешавању покренутога питања поћи са досадањег обичаја , већ са тхрироде школе и карактера свешосавске свечаносши. Посао би можда једноставнији био. кад би се за полазиште. у рјешавању законом неријешених дијелова нашега питања, узео досадањи обичај, јер тај обичај стоји већ 20 годииа у свези са школом једне и исте природе, а у њему је још издавније упечатио се и карактер саме светосавске свечаности. Школа па коју се овдје помишља стара је 20 година и толико година она је у контакту са обичајима светосавских свечаности, а ти су се до момента, у који се додириуше са том школом. већ потпуно развили и готово усталили. Па кад ти обичаји нијесу одмах наишли на нротивност у нрироди нове школе, а њезина се природа до данас ни у чем није промијенила, онда нротивности не може бити ни данас. Велим, иолазећи са обичаја, спор би се лакше и брже ријешио. но призиајем ипак, да је полазиште, са којега мисли висока влада поћи, озбиљније. Признајући то, не могу му ни противан бити. Пресвијетли одјелни предстојник вели: „8ко1зке ргов^опје еи паппе 1сотипа1пе, с1ак1е §и у1ае1поз1 гетаЦзке у1аеИ, 1 опа као кисеу1а81п1к 1тасЗе ргауо рНаИ, Мо зе гасН и пјегтој кисј". Овдје први пут ОЈ >етамо ријеч „комуналне", п ако смо довде можда мислили, да се нитање тиче школе у оиИе, вал.а нам сада оставити ту мисао. Питање је дакле: да ли се светосавека свечаност може сложити са ириродом комуналне школе? Не ради овог нашег нитања, или ради евентуалног поволшог за нас одговора па исто, већ из других разлога, ја се не бих сложио са нресвијетлим госнодииом. у гле :

СИОН." С тр . 133.

дишту овоме на субјект „властности" комуналне школе. школских просторија, њезинога посједа, јер ја бих био вољаи другога њекога сматрати субјектом те „властности", а не земаљску власт. По стручној снреми својој нијесам јуриста, зато можда и гријешим када држим, да би власником овдје могао бити онај, на коме је, по §. 22. школскога закона, дужност „о вуот 1гозки росИгаИ 1 игбггауаИ шгјв оћсе риске зко1е". Ако ја у овом свом мишљењу немам право, нека ми се опрости, та и онако за ме на овом мјесту нема питање о томе власништву важнога значења, јер и ако не бих право земаљске власши на уређивање школских одношаја извео из њезинога власништва над школским просторијама и њезинога тамо кућевласништва, ја јој ипак то право не оспоравам, ја га потиуно признајем и нризнавати морам, ако не из разлога влаетности, а оно из других разлога. Па онда, нека је слободно и земаљска власт власник свију и кућевласник у свима комуналним школама, то нам с обзиром на паше питање може бити еасвијем право. Земал>ска власт је и наша власт. Она није ни хрватска, ни српска. ии власт већине, ни власт мањине, већ власт краљевина Хрватске и Славопије и њезиних становника, власт свијјЈ нас Па као таква, не искључује она и не мо е искључити ни православне Србе комупалних школских опћина из сувласништва или удијела у власништву њихових школа. Главно је овдје питање, да ли се са ириродом комуналне школе може сложити, држање у њој какве свечаности иосебне једне конфесије, или посебне једне народностаи. И на то питање, кад се оно иостави као шеорешско, без икаквог ограничења, ја бих брзо одговорио: не може се сложити. Најчистији је посао у комуналној школи, кад се у њу пушта само оно. што је у исшину комунално. За све остало у њој не би требало да буде мјеста. Елементи људске просвјеше, комуиална су потреба. Сви треба да их присвојимо. Домовина , комунално је добро. Сви треба да се у љубави спрам ње утврдимо. Комунална школа треба да задово.ви те комупалне потребе. Ако ћете и религију једну