Srpski sion

С тр . 162. „СРИСКИ виша размишљања, јер је душа тада неспособна да мисли о нечем узвишеном и вишем јер она блуди од једнога предмета другом, а тело се клони сну. Па зар није ово најудесније време за ђавола да утиче на душу ? Ђаво при оваком душевном стању нуни уо бражење душе својим саблазњавајућим сликама, и тим начином нарушава целомудреност њезиних мисли и чустава. Пијаноме човеку представља ђаво и оно што је немогуће — могућим, и иобуђује човека да се реши на такове постуике, који би га као трезвенога заиста застрашили, Зато св. Ј5асилије велики и назива пијанство: беснилом. А шта да кажемо о томе стању, када се човек опије до излишности? Тада је он заиста роб ђавола, који, не налазећи никаква отпора од стране своје жртве, с.авршено овлађује њоме. Погледајте, после овога, на човека који пости, како је он удаљен од свијух сличних искушења од стране ђавола! Када тело није оптерећено јелем и иићем, оно је бодро, здраво и способно за рад, — а са телом и дуиш. Бодар човек сав је и увек у радњи, у њега ради и тело и душа; па може ли таки човек бити расејан п има ли таки човек времена занимати се уображењем и његовим нразним и варљивим сликама ? Не! Он је далеко од сличног траћења времена. Светао ум његов умује и искусно може да разликује добро од зла, срце је његово заузето само једним предметом и неспособно је за примање страних и ако може бити нријатних и саблазњавајућих утисака. Иа како може ђаво да има пристуиа такоме човеку? У 11- ој ноеланици Коринћанима у 12. глави 10. стиху говори се: т јер кад сам слаб онда сам силан " т. ј. у колико се тело наше више и више постом иеточава, у толико душа наша све већма и већма ступа у своја права, т. ј. све више и више постаје независна и способна за свој рад. Па у чему се састоји тај рад душе ? У самоуглубљењу, у самопозпању свога беднога иоложаја и у тежњи за усавршавањем и узвишавањем евога наравственога стања. Па када смо мн најбоље сносоони да пазимо на своја чуства ? Ван сваке сумње тада, када тело наше ие узнемирује душу и срце наше својим грубим потребама; т. ј. тада када је изнурено постом.

сион." Бр. :о.

Кад смо најбоље способни да сазнамо и бедноћу нашег наравственога ноложаја? Зацело тада, кад се душа наша не занима телесним пожудама, које се ностом умртнл.ују, већ — остаје сама са собом и види своју наравствену нустоћу. А када смо најбоље споеобТш за молитву чисту, свету, која привлачи нама евету благодат, „немохцнан врачунпцут и оскудђваннцан восполнлшцук) ?" Зар нс тада по нреимућству, када тело наше није оптерећено јелом и нићем, и када је лако и окретно за молитвене нодвиге? Нека сваки сравни са&о својујутарњу и вечсрњу молитву : на која се свршава лакше, са бол,ом вољом и усрдношћу? Држим, да ће сваки бити на страни молитве јутарњс. А због чегаје то тако? Због тога, што је тело у јутру лако, и није доснело још одмах иосле сна да обузме душу својим нотребама. Сам сан човека који ности, кратак је и сиокојан, и душа, унућена на сан чистом молитвом и крстним знамењем, а чувана ангелом Божјим, лако ће лриметити сваки утисак, који с поља долази. И тако дакле иост је добра стража душе: он може сачувати душу од свију нападаја ђаволових, који непосредно или посредно пушта у њу своје распаљепе стреле. (Ефесцима 6, 16) Зато пригрлите, благоч. хришћани, свети посг, јер он ћс вас сачувати, као добар чувар, од .свију нападаја иајвећега вашега непријатеља т. ј. ђавола; н не само да ће вас сачувати, већ ће уједно предупредити еве иоводе за нападај, које му ви' сами пружате, својим неуздржавањем у јелу и пићу, када сте највећма наклоњени и расположени за сва грешна уживања. Пригрлите свети иост, и све страсти ће у вами угасити се : „узмп исиод котла дрво (пањеве), говори св. Димитрије, и ватра се сама угасити, одузми од тела раскошна јела и пиЛа и нестаЛе распаљених страсти." а тим начпаом одузећете ђаволу могућноет да може шкодити души вашој. Може бити, да ће ко од вас рећи : и тврдица постгт, а душа и срце су му огрезли у среброл.убл.у ; посте н лонови и то по некада дуго, справљајући се да учине какво зло дело; осветник нроводи по читаве даие без јела и ноћи оез сна, измишљавајући начип како ће одмазднти увреду нанешену му; или, ђаво је вечити поеник, а сва дела његова су зла. Истина је да је то еве тако, но ми би дали врло једностран иојам о носту, кад би ограни-