Srpski sion

Бг. 10

„СРПСКИ СИОН "

С тр . 159.

је доказ и то, што се један дио свечарске свечаности свршава и у храму божјем. Свечарско кољиво носи се у цркву и тамо се благосиља, свечарева домаћа чгтуља доноси се у олтар и ту се из ње ири богослужењу чине сномени. А други дио свечаности свршава се у дому свечареву. Не снаја ли се дрква и дом, свештеник и члаи његовог народа, црквено и свјетовно?! И јоп1 боље да се увиди, да је у свечаности крснога имена спојено црквено са евјетовним, спомемућу још једну околност. Елеменат црквени у себи је њепгто стално, љешто што се сваки час не мијења. Елеменат свјетовни промјенљив је и несталан, као што је и она средина, из које он извире. А иознато је, да се свечаност крсног имена не обавља свуда једнако. Ако се у оиће обавља, онда се један дио њезин вр11П1 у свако доба године и на сваком мјесту једнако. То је онај са којим црква расиолаже. У другим пак дијеловима има иа разним мјестима и разних одступања. Ти д.-јелови су оно, што више иије иод искључивом власти цркве, на што она није могла ударити жиг сталности. Те дијелове уиоси иарод, уноси свијеш, а дрква им се ие нротиви, не одбија од њих свога свештеника. Увјеривши се, да свечаност крснога имена носи на себи карактер и црквепи и свјешовпи, лако ћемо се моћи увјерити, да и свешосавска свечаност има у себи еле- | мената и црквених и свјешовних, да мора имати и једних п других још у веИој мје/ри, но што их има свечаност крснога имена једне српске породице и куће. Велим, лако ћемо се моћи о томе увјерити, јер кад речем, да је свети Сава крсно име цијеле народне шродице , цијелога срнског народа, онда се мора закључити, да ће светосавска свечаност , као свечаност крснога имена, имати у себи елементе те свечаности, а ти су, као што сада већ зпамо, и црквеног и свјетовног карактера, осим тога још мора се закључити, да ће она, као свечаност крснога имена цијелог народа, морати имати у себи још више и једних и других, дрквених и свјетовиих елемената, но што их има оиа ужега круга, једне породице и куће.

Да је нак истина, да је свети Сава крсио име и онога дијела народа српског, који живи у Австро-Угарској, дакле и у Хрватској и Славонији, довољно ми је позвати се иа то, што је и 1774. и 1786. годиие св. Сава признат „ф Ра1гоп " срнскога народа и од државне наше власти и као такав 1786. године остављен на миру, док је грађанско светковање осталих светитеља српске иародности обустављено. Њемачки језик пема за наше „крсно име" друге ријечи, осим поњемчене ријечи ,.Ра1гоп ", па се не смије тада ни очекивати, да ћемо у смислу н карактеру онога што се иод ријечи „Ра1гоп" разумијева, иаћи потпуно изражен смисао и карактер онога што је смјештено у по.јам ријечи „крсно име". Нојмови тих израза чијесу конгруентни, они се садржином својом не нокривају, али ипак толико стоји, да се изразом „Ра1гоп" хтјело рећи: „крсно име". Сами пак карактер светосавеке свечаности не може се раснознати у нојму „натронства", тај карактер извире из по.јма о „крсном имену" и у појму о њему налази он свој основ и своје оправдање. Што је баш свеиш Сави постао крспим именом цијелога народа срискога, о томе не морамо овдје расправљати. Досга нам је да знамо, да оп то јесте. Можемо само укратко напоменути, да је он тијем иостао ради својих великих заслуга за укупни \ живот народа српског, чему је још не малу дијену придала и та околност, што је он син народа српскога. Поставши заједничким крсним именом цијелога народа ностао је свеши Сава средиштем свечаности, у којој све што са народним бићем и његовим животом у свези стоји, добива већега или мањега учешћа, а на начин, који је најприкладнији природи поједииих страна тога живота. На дан св. Саве слави сриска црква. Службом својом нрославља Вожјег свешитеља, пјесмом својом радосно велича труде и заслуге Србина свеца , у слави евојој приноси му благодарност, у нризнању своме унућује му своје молишвене уздахе за спасење својих вјерних, у слици његовој износи пред п.их иримјер за угледање. Са црквом заједно слави на дан св. Саве и сриска задруга,