Srpski sion

С тр . 158.

Б р . 10.

као што је српски дух уносио у византијске облике своје особине, своју индивидуалност, на овим пољима, исто је тако уносио их и на другим пољима. Томе је ишла на руку она карактерна црта источног хришћанства, ушљед које оно није тежило за централизанијом. И српски народ, примајући од Византије хришћанство, унио је у примљено још и својега. Народ тај био је жилав у своме, па је и доста својега унио у примл.епе облике. Унесене те особнне сршкога духа у православно хришћанско богослужење, у пјевање спојено са тим богослужењем, у и.егове обреде, у језик његов, у архитектуру, у живопис (вара се ко мисли, да и па овом пољу пије унесено ипак њешто и српске индивидуалности), у сиољашње устројство и т. д дају права нашој нркви, да се зове: сриска православна хрпшћанска црква, п споменутим особинама разликује се она, као засебан тип једис н исте пркве, међу њезиним другим типогима, као што су: грчки, руски, романски, бугарски, па можемо рећи и јапански и др. Вјера нам је јадна , али су разнолики пројави заједничке нам вјере. И ја мислим, да баш нресвијетли г. др. Кршњави најбоље може да схвати и разумије назив: сржка црква, или онај потпунији: сржка православна црква хришћанска. Други Хрвати одмах се љуте па тај назив, ругају му се, преврћу и изврћу га; ио он га може иотпуно разумјети и логичиост његову нризнати. У тој сржкој цркви, која је кроз то и црква народна, национална, има једна особина, која се зове „крсно име", „слава", „свечарство." Ту особину не разумијевају баш ни сви православни људи из несрпских православних пркава, браћа Хрвати ни поготово*. А то крсно пме једна је свечаносш,

* Слушао еам једно јавно предавањс. једнога врло интелигентног Хрвата, проФесора, о народним пјесмама И он ,је уеред предавања најозбиљније разлагао о томе, како Марко КраљеоиИ слави евоје „крсно име ", евој имендан! И кад сам лу послије разложио, да је Марко био "Вурђеаштак, да су имендан и крено име двије разне ствари и да он мени честита имендан на Јован.-дан, а мо.јс крсно име да је на Ђурђев-дан, и да је крсно име специјалитет српеки, а имсндан ако који Србин држи, држи га зато, што смо у додиру са западним свијетом почели и ми примати тај његов обичај, велим, тек иосли.је дугог разлаган.а ное'1ало му је јаеппјпм, да „крсно име" није пмепдан.

која на себи има и црквени и свјешовни карактер. Елементи свечаности крснога имена сложени су из једнога дијела, који је потекао из пркве, и другога, који потиче из народа, из свијета. Црква шаље својега свештеника у дом Србинов, кад је овоме крсно име, да га благослови по обреду који је она одредила и овај носи са собом из пркве епитрахиљ (штолу) и крст, под којим ће и којим ће влашћу цркве обред обавити. Србин дочех^ује свештеника са запаљеном воштаницом, са тамјаном на же*равици, иред иконом свога крсног имена. И свршава се обред најчисшијег црквеног карактера. Али ту је и свечарски колач, који је испекла домаћица за срећу и наиредак своје куће, ту је и чаша вина , коју је домаћин напунио у славу Бога великога и својега крснога имена и у здравље свега живог у својој кући И свештеиик, са епитрахиљем своје цркве на себи, а нред светим крстом на трнези, прихваћа ша/ колач у своје руке, да га принесе Богу на жртву, пјева нјесму своје цркве у славу Богу и светоме крсноме имену, реже га ножем домаћиновим, залијева га домаћиновом чашом благодарпости и славе Богу и светоме и жел,е здравља, среће и т,претка; свештеникове и домаћииове усие дотакну се заливених мијеста, па се сно.је у пољупцу мира, љубави и братства. Колач је пресјечен и преломљен, а подијелиће га домаћин са чељади својом, званинама, нутником и сиромаком. Свештеник још не скида епитрахиљ своје пркве и црква га не подвргава осуди, што под њезиним епитрахиљем узима са трпезе чашу из које је залио свечарски колач, па подигнувши је у славу Богу и светоме, не више језиком и ријечима пркве, већ чистим језиком српским и ријечима какве му његово срце и намет у уста меће, здрави домаћину и дому и спему његовом, сјећа се његових нокојника, спомиње н.егове живе, жели му изобиље сваког добра итд. Ко у свему томе ие види елемеите свјешовног карактера, који су се помијешали са елемеитима црквеним г7 Да су у свечаности крспога имена с.цојспн нрквени слементи са свјстовнима, томс